Jučerašnjim manevrom da se Lekiću da verbalna podrška a da se ne stave potpisi na dokument koji isto garantuje, URA je pokušala da ostvari win win scenario ili da, narodski rečeneo, jednim udarcem ubije dve muve. S jedne strane, verbalnom podrškom Lekiću odagnali su od sebe eventeualne prigovore da su protiv dogovora i da su „partibrejkersi“, a sa druge strane ostavili su dovoljno prostora Đukanoviću da raspiše izbore jer nema dovoljno nesumnjivih argumenata da Lekić uživa podršku 41 poslanika. Đukanović najverovatnije neće dati mandat Lekiću i za to neće pretrpeti preoštre kritike zapadnih centara moći koji svakako nisu impresionirani ulaskom DF-a u vladu čak i na simboličkoj ravni. Naravno da su nedvosmislene izjave svih lidera dovoljan argument da se Lekiću da mandat i naravno da je alternativa produbljivanje političke, ekonomske i socijalne nestabilnosti, ali pitanje je da li je to faktor koji će dominatno uticati na inostrane centre moći.
Maneva URE, dakle, na prvi pogled je politički briljantan, ali krije jednu veliku anomaliju. Odsustvo dogovora pobednika iz 2020, izlazak na nove izbore u atmosferi podela, zavada, surevnjivosti zle političke krvi, vodi ka konsolidaciji i jačanju DPS-a. Razočaranje i odsustvo nade vodi ka apstinenciji a apstinencija će ići na ruku DPS-u koji politički mudro igra ukrupnjavanjem suverenističkog bloka gde god može. Takođe, odsustvo volje da se srede birački spiskovi i proveri koliko je fantoma u istim pokazuje i suštinsku i taktičku inferiornost snaga koje su pobedile avgusta 2020.
Ako vrh URE misli da bi šarenom koalicijom i Lekićem na čelu vlade borba protiv organizovanog kriminala izgubila na svojoj oštrici, neka pogledaju stvarnost svakodnevice koja svedoči da dan za danom „ptičice bivaju puštane iz krletki“ i da se slavodobitno pokrenuta borba protiv korupcije i kriminala na taj način temeljno i suštinski obesmišljava i potkopava.
Related
