PANAOTOVIĆ: „KOALICIJOM SA DPS-OM POKRET EVROPA SAD VEZAO BI SVOJU SUDBINU ZA BRODOLOMNIKA I TEMELJNO URUŠIO SVOJ REJTINGˮ

U nekoliko minulih dana imali smo priliku da pročitamo skrivene, šifrovane, a i eksplicitne poruke analitičara bliskih DPS-u kako bi koalicija Pokreta Evropa sad i DPS-a zapravo bila idealno rešenje za blisku budućnost (čitaj: pojas za spasavanje političkog davljenika zvanog DPS). Naravno da je legitimno da ideolozi DPS-a traže optimalna rešenja za izlazak iz živog blata, ali, ipak, ovde je daleko relevantnije razmotriti šta bi za Pokret Evropa sad jedna takva koalicija značila. Čini se apsolutnu katastrofu, pucanj u zdrave političke noge i urušavanje sopstvenog rejtinga koji je u porastu. Evo i zašto… Šta razdvaja DPS i pomenuti pokret?
  1. DPS u poslednjih nekoliko godina sprovodi obračun sa SPC i MCP i isijava netrpeljivost, a često i mržnju, prema sveštenstvu i crkvi, dočim birači ES prema svim istraživanjima u velikoj većini poštuju SPC i žele harmoniju na relaciji država – SPC.
  2. DPS u poslednjih nekoliko godina baštini srbofobnu politiku, tretira Srbe u Crnoj Gori kao građane drugog reda, dok za ES glasaju u ogromnom procentu Srbi, Crnogorci i građani drugih nacionalnosti koji žele normalnost, suživot, građansku harmoniju i poštovanje Srba kao građana Crne Gore!
  3. DPS u poslednjih nekoliko godina u Beogradu vidi svog ključnog neprijatelja i izvor svakog zla, dok glasači ES žele bliske odnose na relaciji Podgorica – Beograd, što je racionalno, pragmatično i logično.
  4. Ekonomski program ES jedan je od najzaslužnijih za uzlet ove mlade političke organizacije, dok je DPS glasao protiv ovog programa u skupštini i na svakom koraku ga kritikuje kao populistički, nerealan i opasan po fiskalnu stabilnost.
  5. DPS, uprkos iskazanoj volji građana u Podgorici i drugim sredinama (iako matematika jasno pokazuje da čak i kada bi svi prigovori bili usvojeni rezultati se ne bi promenili), grčevito, staljinistički pokušava da spreči demokratsku promenu vlasti i onemogućava Jakovu Milatoviću da u skladu s narodnom voljom preuzme funkciju gradonačelnika Podgorice. I tako dalje…
Moglo bi se o tačkama razdvajanja pisati unedogled. Imajući u vidu činjenicu da glasači Pokreta Evropa sad nisu ni naivni ni glupi ni neznaveni, postaje jasno i nedvosmisleno da oni ne bi prihvatili eventualni protivprirodni blud jedne ovakve koalicije i nestalo bi poverenje u ovaj pokret, i to u velikom procentu. Razlike u vrednosnim opredeljenjima i krucijalnim političkim stavovima i pravcima ogromne su, a birači to uviđaju. Naposletku, valja se pozabaviti još jednom intrigantnom temom, a reč je o potencijalnoj koaliciji Pokreta Evropa sad (pa i nekih drugih činilaca) sa „reformisanimˮ DPS-om. Kada govore o „reformisanomˮ DPS-u pojedini domaći analitičari i neki zapadni krugovi pri tome misle na odlazak, to jest političko penzionisanje Mila Đukanovića. Čak i slepcu je jasno da sam odlazak Đukanovića sa čela DPS-a ne predstavlja nikakvu reformu već čistu personalnu promenu na vrhu. Odlazak Đukanovića bez radikalnih kadrovskih promena po dubini i širini, u smislu odlaska onih koji su korumpirani do guše i za koje se vezuju velike afere i pronevere, ne znači nikakvu reformu. Odlazak Đukanovića, a kontinuitet politike srbofobije (dok u poslednje vreme i sve češćih antialbanskih stavova), politike sejanja podela i šovinizma, ne predstavlja nikakvu reformu. Odlazak Đukanovića, a nastavak politike sukoba sa najbližim komšijom do nivoa da ne postoji čak ni razmena ambasadora, ne predstavlja nikakvu reformu. Odlazak Đukanovića, a opstanak politike mržnje i neprijateljstva prema SPC i MCP umesto normalnih i civilizovanih odnosa, ne predstavlja nikakvu reformu. Zar neko zaista može da pomisli da bi, recimo, dolazak Ivana Vukovića na čelo DPS-a umesto Mila Đukanovića predstavljao nekakvu reformu? Ne, situacija bi sasvim sigurno bila daleko gora, a politika radikalnija. Pogledajmo samo stepen širenja mržnje i netrpeljivosti sa Gradske televizije koja je pod patronatom Vukovića. U lepezi prodepeesovskih medija, to je daleko najtvrđi i najradikalniji medij sa jasnom agendom netrpeljivosti prema jednom narodu, jednoj verskoj organizaciji, ali i drugačije mislećim građanima Crne Gore. Dakle, Spajić i Milatović kao obrazovani, a sad već i politički iskusni ljudi, ne treba da upadnu u zamku zvanu koalicija sa „reformisanimˮ DPS-om u kome Mila nema, a sve je ostalo isto ili je još mnogo strašnije, što će njihovi birači nesumnjivo prepoznati i surovo kazniti. Možda će neki međunarodni krugovi gurati Pokret Evropa sad prema koaliciji sa nereformisanim ili „reformisanimˮ DPS-om, ali treba uvek imati u vidu da partija sa podrškom međunarodnog faktora, a bez respektabilnog uporišta kod sopstvenih birača, brzo postaje potrošena roba, tigar bez zuba i tigar od papira!