ПАНАОТОВИЋ: „МНОГЕ СЛАВНЕ ИСТОРИЈСКЕ ЛИЧНОСТИ СЈАЈАН СУ ПРИМЕР СРПСКО-ЦРНОГОРСКОГ НЕРАСКИДИВОГ СРАСТАЊА!“

У понедељак 18. априла на првом програму покрајинског јавног сервиса, у емисији Ино-стране коју уређује и води историчар Срђан Граовац, гостовао је Бојан Панаотовић. Предмет детаљне Панаотовићеве анализе била су актуелна питања у вези са политичким приликама у Црној Гори, па је тако било речи о шанси да се формира мањинска влада на челу са Дританом Абазовићем, затим о уласку Црне Горе у Отворени Балкан, као и о могућностима потписивања Темељног уговора са СПЦ и нападима Здравка Кривокапића на Србију.

„Краљ Александар се огрешио о Црну Гору и о свог ђеда краља Николу!“

Одговором о кризи у Црној Гори, Панаотовић истакао је њену далекосежност и објаснио како је укорењена у даљој прошлости – у 1. децембар 1918. године када је краљ Александар на груб начин изопштио краља Николу, свог „ђеда“, како га је и сам звао, из процеса формирања Југославије. Није се смело дозволити да се име заједничке државе формира без помена Црногораца, који су гинули за циљеве који су их, као и историја и култура, нераскидиво везали са српским народом.

„Зеленашка страна у континуитету покушава да удаљи Црну Гору од Србије као да су два антипода, а не два најближа народа!“

Жеља да се од Србије направи нешто што је најудаљенија тачка у односу на црногорски народ је заумна. Посвета Карађорђу у Горском вијенцу је аутентична и Панаотовић истиче како је Његош можда сматрао да су Црногорци „специјални Срби“, али никада није доводио у питање знак једнакости између ова два народа.

„Киш, Пекић, Савићевић… примери су нашег најбољег срастања и нераскидивих веза.“

Правити непријатеље од два најближа народа и две најиспреплетаније културе апсурдно је и апсолутно погрешно. Примери великих људи, попут Киша, Пекића и Савићевића… који су рођени у једној, а живели у другој и својим делом прославили и задужили обе, најбољи је показатељ тачности овог навода.

„Здравко Кривокапић је изневерио начела на којима је листа коју је предводио добила велики број гласова и почео да напада Вучића и дистанцира се од Србије!“

Процењујући садашњу ситуацију у Црној Гори у погледу формирања владе, Панаотовић наводи како је неизвесно да ли смо ближи формирању мањинске владе, техничке владе или новим изборима, али да је ближа она алтернатива којој се приклони страни фактор. „Ненормална и неприлична ситуација“ која је генерисала кризу све време, осликава се у кршењу демократских процедура, стандарда и правила. Здравко Кривокапић се након победе своје листе одродио од сопствене партије, али је погазио и све идеале које је до тада заговарао, као и обећања која су се заснивала на консолидацији СПЦ, укидању срамног закона о слободи вероисповести и потписивању Темељног уговора са СПЦ.

„Кривокапић није настављач идеја Амфилохија и Атанасијa јер су они били приврженици косовског завета, а он је у више наврата признао *Косово.“

Коментаришући колумнисту из Црне Горе који је Кривокапића назвао доследним настављачем Амфилохијеве и Атанасијеве политике, Панаотовић поставља питање – нису ли поменути духовници били најжешћи критичари председника Србије када је у питању чврстина и одлучност по питању непризнавања Косова и Метохије? Како Кривокапић може бити настављач њихових идеја када је првим споразумом са демократама рекао да неће бити повлачења признања такозваног Косова и први честитао Вјоси Османи празник такозване независности, а притом, није потписао Темељни уговор са СПЦ?

„Теза о уцењивању Црне Горе уласком у Отворени Балкан је бесмислица јер нико не очекује од владе која је у техничком мандату да доноси крупне политичке одлуке!“

Отворени Балкан је, према речима Бојана Панаотовића, изванредан пројекат који руши велики број препрека, најпре на економском плану и благородан је за државе овог дела Балкана. Недавна скандалозна Кривокапићева изјава о уцењивању Црне Горе пшеницом како би ушла у овај пројекат, била је бурна али неоснована, будући да је реч о човеку који је на неславан начин, у техничком мандату, завршио политичку каријеру. Таква влада не би ни имала капацитет и снагу за доношење важних одлука.

„Постоје назнаке да би Црна Гора могла ући у Отворени Балкан, Абазовић је прагматичан и схвата да би бенефити за Црну Гору били велики.“

На питање Срђана Граовца да ли ћемо бити сведоци још једног експеримента, када је реч о могућем формирању владе која ће овог пута бити састављена од политичара, али без чланова две њене најјаче партије, Панаотовић истиче како ће овај експеримент бити мање ексцентричан јер ће у влади бити представници одређених политика и идеологија. Влада ће бити у пуном мандату макар годину дана и постоје изгледи да до уласка у Отворени Балкан дође. Панаотовић наводи како је Абазовић талентованији за политику од Кривокапића, будући да му је савршено јасно колико су значајни добросуседски односи. Абазовић је прагматичан и свестан је чињенице да туристичка сезона почиње за два месеца, а гости из региона су носиоци „зелене гране“ за економију Црне Горе.

„Ђукановић опстаје деценијама, мењајући улоге, али никада више неће бити неприкосновени господар, ДПС се круни у континуитету!“

Панаотовић и Граовац су се сложили како је Ђукановић прерано отписан, будући да се вратио у политички живот Црне Горе, али Панаотовић упозорава на степен његове спремности и метаморфозе када је у питању прихватање различитих идеолошких улога. Ђукановићеви говори о томе како је недопустива независност јужне српске покрајине, а затим истицања да је Србија узрок свих зала овог дела Европе – једна је од илустрација брзе промене тих улога. Иако је „одличан технократа“, појављују се нови људи, а Мило Ђукановић више никада неће бити неприкосновени владар Црне Горе.

„ДФ је чврст и стабилан, али би требало да побољша односе са западним центрима моћи!“

Абазовић има политички нерв и јасно му је шта су проблеми на чијем се решавању мора инсистирати, као што је потписивање Темељног уговора са СПЦ, што би неутралисало велико незадовољство народа. Међутим, Панаотовић истиче и једну критику из најбоље намере, која се тиче односа са западним центрима моћи. Мораће да дође до трансформације на том плану, будући да је Црна Гора у сфери утицаја Запада. Ваљало би да се умекшају реторика и политика и да се направи нова концепција сарадње, која ће се темељити не на полтронству, већ на поштовању заједничких стратешких праваца.

„Уколико СНП и Јоковић не ураде ништа у мањинској влади, постају политичка прошлост и маргина, ако остваре бар неке од циљева – многи ће им скинути капу!“

Могуће је да СНП уласком у мањинску владу пропадне тако што неће остварити ниједан од зацртаних циљева, али исто тако је могуће да њени чланови постану хероји залагањем и инсистирањем на томе да се поправе односи са Србијом. „Из Београда је рука пружена“, напомиње Панаотовић.

„Абазовић је рационалан и зна да је побољшање односа са Србијом важно и због конкретних и опипљивих ствари, а не само због традиције, културе и родбинских веза!“

Један од кључних циљева за стабилизовање простора западног Балкана јесте поправљање односа између Србије и Црне Горе. Панаотовић верује да ће Абазовић и Јоковић са сарадницима имати талента и способности да истрају у овим прегнућима. Целу емисију можете погледати на линку: https://media.rtv.rs/sr_ci/ino-strane/73692