Direktor Kulturnog centra Novog Sada, sociolog, Bojan Panaotović, u petak 27. septembra 2019. godine učestvovao je na tribini čija je tema više nego intrigantna – „Seobe, segment identiteta Novog Sada, Vojvodine i Srbije”, održanoj u Centru za društvenu stabilnost.
Na tribini su govorili i Duško Ćutilo, pravnik i direktor Fonda za pružanje pomoći izbeglim, prognanim i raseljenim licima i Ognjen Karanović, istoričar i direktor Centra za društvenu stabilnost. Moderator tribine bio je Srđan Graovac. Učesnike tribine, u ime domaćina, pozdravio je Predrag Rajić, portparol CZDS.Govoreći o uticaju migracija na karakter jednog društva, njegov identitet i socijalnu strukturu, direktor KCNS Bojan Panaotović kazao je da bi bez migracija „svet bio mrtav“, jer od kada je sveta i veka, migracije postoje u različitim formama i ispoljavanjima.– Pogledajmo naš narod – cela naša istorija protkana je seobama. Njujork ima više stotina dnevnih listova koji izlaze na različitim svetskim jezicima. To znači da toliko nacija živi samo u Njujorku. Zato pitam: da li je Njujork značajniji na svetskoj mapi ili neke naše male palanke u kojima se gleda ko je dođoš, a ko starosedelac? – zapitao se Panaotović. On se, zatim, prisetio jednog razgovora u kome je učestvovao kada je jedan čovek rekao da bi sve Crnogorce trebalo proterati, jer je to ono što je uništilo Srbiju.– Pitao sam ga odakle da počnemo: Novaka Đokovića da vratimo u Nikšić, Vuka Karadžića iz Loznice da vratimo u njegove krajeve? Ili bi, možda, trebalo proterati lik i delo Borislava Pekića? Ili sve Karađorđeviće pošto je u njihovim venama mnogo crnogorske krvi? Onda je taj čovek počeo da vređa i ljude poreklom iz Bosne, pa sam ga pitao da li hoće da „vratimo“ Ivu Andrića, Emira Kusturicu, Muharema Bazdulja? – naveo je Panaotović.
Da li je trebalo Dejana Savićevića da vratimo u Crnu Goru i da mu ne dozvolimo da igra za zvezdu? – zaključio je PanaotovićPut ka uspehu jedne sredine, rekao je Panaotović u nastavku, jeste i dolazak ljudi sa različitih strana. Oni se mešaju i ta sredina napreduje. Mi u Novom Sadu dugo smo se mučili da shvatimo da su Jovo i Jova braća, i da izbeglice nisu došle da okupiraju naš grad, nego zato što su u Oluji bežali od bombi Franje Tuđmana.– Sve velike sredine su vrela različitih migracija: Amsterdam, Madrid, Moskva… Tamo je uvredljivo pitati nekoga odakle je došao. Ako hoćemo da razvijamo multikulturalnost, ako smo Evropska prestonica mladih 2019. godine, a jesmo, i Evropska prestonica kulture 2021. godine, moramo da negujemo kosmopolitski duh – naglasio je Panaotović.On je dodao da je opasno to što antikosmopolitski duh živi u manjim i većim političkim partijama i na uglednim portalima, umesto, kako je naglasio, da shvatimo da nas je veoma malo, jer smo u velikom broju izginuli u Prvom i Drugom svetskom ratu te da bi trebalo da se držimo svi kao braća i sestre, a ne da insistiramo na razlikama u geografskom poreklu.-Tesla nam je primer o neminovnosti migracija. Da je ostao u Smiljanu, ne bi večeras bilo ove tribine u Centru za društvenu stabilnost? Naravno da bih voleo da je ostao u Srbiji, ali proslavio se u Njujorku, tamo je imao uslove za rad, pevao je „Bože pravde“ i ponosio se svojim srpskim poreklom – istakao je Panaotović.Odgovarajući, zatim, na pitanje moderatora Srđana Graovca o posledicama migracija u Novi Sad, naročito u kontekstu događaja 90-ih godina, Panaotović je rekao da su precizne demografske, statističke i sve druge analize pokazale da je Vojvodina kao region u staroj Jugoslaviji bila na samom evropskom dnu po stepenu prirodnog priraštaja.-Sreća u nesreći je da su svi pridošli ljudi zapravo spasili Vojvodinu koja bi bez njihovog dolaska imala ozbiljne demografske probleme. Što se tiče Novog Sada, jasno je da u njemu pulsira život. Ali, migracije imaju dve strane. Imamo sela koja zamiru, koja su na ivici života. Dakle, taj priliv stanovništva je dobra stvar za Novi Sad, ali je dobro i to što se poslednjih godina insistira na oživljavanju sela, jer bez poljoprivrede sva ostala takmičenja sa razvijenim svetom će biti mnogo teža – rekao je Panaotović.
Panaotović je podsetio da će u KCNS u ponedeljak, 30. septembra biti održana Konferencija o regionalnoj stabilnosti na kojoj će učestvovati i novinar Indeksa iz Zagreba Gordan Duhaček koji je napisao da je sramotno da dođu ljudi iz susedne države i da ih mi bacimo u more i bio je izložen salvama uvreda i pretnji.-Zato, ako želimo da zaličimo na 21. vek, onda moramo u čitavom regionu da razmišljamo u skladu sa modernizmom, normalnošću i kulturnom saradnjom – zaključio je Panaotović.Duško Ćutilo, pravnik i direktor Fonda za pružanje pomoći izbeglim, prognanim i raseljenim licima, podsetio je da su prognani Srbi iz Hrvatske i BiH mahom našli svoju sigurnost u Srbiji. Dodao je da činjenica da je mala država primila toliko ljudi, govori i o veličini ovog naroda.Istoričar i direktor Centra za društvenu stabilnost Ognjen Karanović istakao je, između ostalog, da je istorija srpskog naroda jedna velika seoba. Najčuvenije seobe u 17. i 18. veku, počevši od Velike seoba 1690. godine, najpoznatije su i verovatno najznačajnije.
You must be logged in to post a comment.