Бојан Панаотовић, социолог и директор Културног центра Новог Сада, говорио је на Уна тв у оквиру емисије
Подне. У разговору су учествовали и Владислав Дајковић, политичар из Црне Горе и политички консултант Владимир Добросављевић.
КАО И СВАКА ФОБИЈА, СРБОФОБИЈА ИМА КОРЕН У ИРАЦИОНАЛНОМ СТРАХУ
Кључна ствар коју треба истаћи, зарад наше, а и црногорске јавности, јесте да би све било лакше да није србофобије. Господин Данијел Живковић, господин Мило Ђукановић и цео тај светоназор у Црној Гори негују србофобију.
НАЈБОЉИ ПРИМЕР СРБОФОБИЈЕ ЈЕ ТЕРОР НАД ДРАГИЦОМ ГАШИЋ, ЈЕДИНОМ СРПКИЊОМ ПОВРАТНИЦОМ У ЂАКОВИЦУ
Као најизраженији пример србофобије познат јавности, Панаотовић истиче пример Драгице Гашић, једине повратнице у Ђаковицу након погрома Срба са Косова и Метохије. Жена у зрелим годинама, која се у Ђаковицу вратила сама, и није опасана бомбама нити представља било какву претњу по животе тамошњих људи, изазвала је хистерију, отпор, страх и хаос. У нашим медијима могли сте прочитати како Драгици Гашић не дају да купи хлеб у пекари. У том граду од четрдесет хиљада становника, 39.999 Албанаца, једна повратница се вратила и изазвала хаос. Свака фобија има корен у ирационалном, где се људи плаше ствари које им заправо не могу нанети никакву штету, па тако овде имамо на делу србофобију – страх од српског фактора, српског писма, ћирилице, објашњава Панаотовић.
ПОКУШАЈ ДА СЕ СПРЕЧИ ОДРЖАВАЊЕ ПОПИСА, А КАСНИЈЕ ДА СЕ ОДРЖИ БЕЗ ИДЕНТИТЕТСКИХ ПИТАЊА, ИМА СВОЈ УЗРОК У СРБОФОБИЈИ
У светлости приче о случају Драгице Гашић, моћи ћемо јасније да сагледамо слику проблематике пописа у Црној Гори, где је постојала велика борба да се попис уопште не одржи. Када је одлучено да ће се попис ипак одржати, настаје нова борба да се из њега искључе питања о идентитету. Разлог томе лежи у немоћи црногорске власти да се суочи са чињеницом да у њиховој земљи живи 33% грађана српске националности, а да 45% људи говори српским језиком. Како Панаотовић објашњава, реч је о патолошком страху од тих чињеница. Јасно је да се након објављивања оваквих података живот у Црној Гори није променио и наставио је да тече даље истим током, и да никакву катастрофу не представља то што 45% грађана говори српским језиком.
НЕМОГУЋЕ ЈЕ ЗАМИСЛИТИ КАМАЛУ ХАРИС И ДОНАЛДА ТРАМПА КАКО ТВРДЕ ДА НЕ ГОВОРЕ ЕНГЛЕСКИМ ЈЕЗИКОМ, ИЛИ АУСТРИЈСКЕ ПОЛИТИЧАРЕ И ГРАЂАНЕ ДА ТВРДЕ ДА НЕ ГОВОРЕ НЕМАЧКИ
Беспредметно би било питати Камалу Харис и Доналда Трампа да ли говоре америчким или енглеским језиком, као и победнике избора у Аустрији питати говоре ли немачки или аустријски. То што толико грађана Црне Горе говори српским језиком, потпуно је природна и нормална ствар. Ко у то не верује, нека упита Његоша на ком језику је писао Горски вијенац и Лучу микрокозму и тада ће му све бити јасно.
НА СРПСКОМ ЈЕЗИКУ СУ ПИСАЛИ ЊЕГОШ, БОРИСЛАВ ПЕКИЋ, ДАНИЛО КИШ, БРАНИМИР ШЋЕПАНОВИЋ…
Како смо већ чули од лидера ДПС и њима сродних странака да српски језик никако не треба да постане службени у Црној Гори, јасно је да постоје они којима то смета, и који не желе да прихвате реалност, иако је реч о чињеници којом свако треба да се поноси, јер на српском језику су писана дела као што је Селимовићева „Тврђава“, Андрићева „На Дрини ћуприја“, као што је и Борислав Пекић, рођен у Подгорици, писао српским језиком, уз Данила Киша, Бранимира Шћепановића…
ГЛАВНИ УРЕДНИК „ПОБЈЕДЕ“, НЕНАД ЗЕЧЕВИЋ, ДАО ЈЕ ИЗЈАВУ КОЈА ОХРАБРУЈЕ И КОЈА ИДЕ У ПРИЛОГ ПОМИРЕЊУ
Оно што охрабрује јесте да се појављују људи као што је главни уредник „Побједе“, господин Зечевић који, иако нисмо истомишљеници, даје једну разумну изјаву у којој истиче да то што највише људи говори српским језиком представља факат и да се тим питањем треба бавити.
АКО УСТАВ НЕ ПРЕПОЗНАЈЕ ЧИЊЕНИЦУ ДА ЈЕ СРПСКИ ЈЕЗИК НАЈБРОЈНИЈИ, ТИМ ГОРЕ ПО УСТАВ; СТВАРНОСТ ЈЕ ЈАЧА ОД СВАКОГ УСТАВА
То што представници одређених црногорских странака не желе да сагледају реалну слику и не допада им се стварност да 45% грађана говори српским језиком, и што не желе то да инкорпорирају у Устав, то неће променити ту исту стварност. Људи говоре српским језиком, и ако Устав то неће препознати, тим горе по Устав. Стварност је јача од било ког устава. Устав би требао да прати оно што се у стварности одиграва.
ПОЛИТИЧКЕ ЕЛИТЕ ОД 30. АВГУСТА ТРЕБА ОДЛУЧНИЈЕ ДА КРЕНУ У БОРБУ ПРОТИВ ОРГАНИЗОВАНОГ КРИМИНАЛА И ДА САРАЂУЈУ
Важан фактор јесте одговор на питање да ли политичке елите после 30. августа желе да преузму одговорност и да борбу против организованог криминала и корупције спроведу до краја, или ће се наставити полуборба и мрцварење друштва и државе.
О ДУШЕКУ ВАСИЛИЈА ЧАРАПИЋА РАСПРЕДА СЕ ЗАТО ШТО СУ У ДРУГИ ПЛАН ПАЛА ПИТАЊА КО ЈЕ УБИО ВЛАСНИКА ЛИСТА „ДАН“ ДУШКА ЈОВАНОВИЋА, КО ЈЕ АКТЕР АФЕРЕ АБУ ДАБИ ФОНД И ДРУГИХ ВЕЛИКИХ ПРОНЕВЕРА
Пре неколико дана имали смо усмерену пажњу свих медија како човек превози душек од своје куће до скупштине, а заборављамо ко је убио власника „Дана“ који је писао о шверцу дроге, Абу даби фонд, као и проневере од десет милиона евра. Управо зато се прича о проневери господина Чарапића од три евра, јер је пропуштена шанса, јер политичке елите морају да сарађују, и мора доћи до елементарне правде у црногорском друштву.
УКОЛИКО ПОЛИТИЧКЕ ЕЛИТЕ ОД 30. АВГУСТА БУДУ НАСТАВИЛЕ СА СУКОБИМА, СВАЂАМА И НЕОЗБИЉНОШЋУ, ПОСТОЈИ РЕАЛНА ОПЦИЈА ПОВРАТКА ДПС-а НА ВЛАСТ
Уколико се те елите буду гложиле и свађале, и не будемо имали власт у Беранама, Будви, Подгорици, онда ће број бирача који излазе на изборе да опада, а ДПС ће тако да повећава своје шансе да дође на власт. Одговорност је на Милатовићу, Мандићу, Спајићу, Кнежевићу да се договоре и нађу тачке око којих би се сложили.
Related
