Da su čudni putevi Gospodnji dokaz je i to što smo u poslednjih godinu dana svedoci činjenice da je patrijarh srpski Porfirije ustoličen u Peći, i to u prisustvu mnogobrojnih zvanica i vernog naroda bez ikakvih incidenata pre i tokom ustoličenja, a da su pre godinu dana Đukanovićevi sledbenici pokrenuli građanske nemire uz napade na policiju, paljenje guma i blokadu prilaza prestonici Cetinju. Blokadom saobraćajnica i prilaza, i za srpstvo i za crnogorstvo po mnogo čemu slavnom Cetinju, politički fanatici i ekstremni desničari prekršili su mnoga ljudska prava i to iz korpusa elementarnih i osnovnih prava kao što su sloboda kretanja, pravo na slobodu veroispovesti, pravo na ličnu bezbednost itd.
Zbilja, da je neko nekada najvećem od svih pesnika i među Srbima i među Crnogorcima, Njegošu, rekao da će ustoličenje jednog patrijarha u Peći na Kosovu i Metohiji proteći mirno i bez incidenata, da će patrijarh Porfirije doći u Peć na uobičajen način, a da će jedan mitropolit, u ovom slučaju Joanikije, iste te godine morati da preleti barikade i buktinje guma helikopterom i da će ustoličenje pokušati fizički da spreče pojedini Crnogorci, zasigurno bi Njegoš takvog čoveka nazvao budalom koja ne zna šta priča. I nama, običnim smrtnicima, da je pre dvadeset godina neko rekao da je ovakav scenario moguć, nikada mu ne bismo poverovali.
Ostaje na političku i građansku sramotu DPS-a i njegovih saveznika to što su pokušali da spreče jedan verski čin čije pravo garantuje Ustav Crne Gore. Mitropolit Joanikije, građanin Crne Gore, koji se u njoj i rodio, ustoličavao se kao predstavnik verske organizacije koja ima procentualno najviše vernika u Crnoj Gori i tim je destruktivno ponašanje DPS-a čudnije, strašnije I, na koncu, i politički iracionalnije i autodestruktivnije.
Dakle, ustoličenje u Peći proteklo je u najboljem redu, a ustoličenje na Cetinju umalo je „zapaliloˮ Crnu Goru. Velika sramota za one koji su „vatruˮ, a i prave vatre – palili.
U susret 23. oktobru i izborima u četrnaest gradova u Crnoj Gori, građani bi trebalo dobro da promisle pre nego što se late olovke. Naročito kada je reč o Podgorici, kao glavnom gradu. Može li faktor napretka, ekonomskog razvoja i demokratije biti čovek koji predstavlja koaliciju, onu koja je zbog jednog verskog obreda od sto osamdeset minuta, bez zvanica i funkcionera, htela da izazove revoluciju potencijalno tragičnih posledica? Dakle, DPS, dr Vuković i njihovi sateliti u Podgorici predstavljaju upravo takvu političku opciju i snagu. Demokratija ište promene, pa će tako blagorodno biti da posle 23. oktobra vidimo nove snage u Podgorici. Ponuda kandidata i listi zbilja je bogata i za svačiji građanski ukus, a njihova buduća šarolika koalicija mora biti inkluzivna i širiti toleranciju, poštovati prava i verske slobode svih. Takođe, Gradsku televiziju učiniti mestom za debatu, razmenu mišljenja i autentične informacije, a ne govornicom sa koje se bljuje vatra na neistomišljenike.