Partijska ustrojenost i odnos snaga u novoj Abazovićevoj vladi kao i personalni sastav iste vode zaključku da od prioriteta koje su SNP pa i sam Abazović često pominjali, a reč je o potpisivanju Temeljnog ugovora sa SPC, ulaskom Crne Gore u Otvoreni Balkan i popisu stanovništva koji ne bi bio surogat i sprdnja već istinski popis, nema ništa. Da li je bilo kome racionalnom zamislivo da će, na primer, Filip Adžić novi ministar iz redova URE, koji nije mogao da pređe preko svojih uverenja i glasa za izmene Zakona o slobodi veroispovesti, zbog čega je i zamenjen na mestu poslanika u parlamentu, sada glasati za potpisivanje TU sa SPC koji predstavlja korak dalje u odnosu na izmene zakona. O onima koji nisu iz redova SNP-a i URE da i ne govorimo.
Slična je situacija sa popisom stanovništva gde je realno očekivati kvalifikovanu većinu jedino za popis na kome se građani ne bi izjašnjavali o nacionalnosti, veroispovesti i jeziku kome govore. Pretpostavka je da će Srbi takav popis bojkotovati jer je besmisleno na istom učestvovati, ne zato što su pitanja jezika, nacije i vere kjučna, naravno da nisu i ne smeju biti, već zato što se cela stvar koncipira tako da bi se izbegla činjenica o značaju srpskog faktora u Crnoj Gori koji bi trebalo da poseduje određena prava i svoje mesto pod suncem. Personalni sastav nove vlade čak i da izuzmemo fakat da je ključna podrška DPS-a bez koga te vlade ni nema, ne obećava kvalifiovanu većinu čak ni za projekat Otvorenog Balkana uprkos tome što isti podržavaju SAD! Zašto bi svi oni kojima je DPS bliži od SNP-a, glasali za ulazak Crne Gore u OB, na primer novi ministar Adrijan Vuksanović.
U ovakvim okolnostima, valjalo bi da rukovodstvu SNP-a(ne sumnjajući u njihove dobre namere) bude jasno da će provesti godinu dana u vladi koja neće realizovati ni jednu tačku koja je sadržana u njihovim političkim prioritetima i da ih nakon takvog epiloga čeka politički brodolom. Takođe, valjalo bi da Abazoviću bude jasno da guranjem Srba na marginu i u geto i nespremnošću da im se ni na jednom planu ne izađe u susret, snovi o istorijskoj misiji o „pomirenju dve Crne Gore“, građanskoj harmoniji, dobrosusedskim odnosima itd, ostaju mrtvo slovo na papiru i ekspozeu koji neće biti dostižni!