U susret 23. oktobru i izborima u crnogorskim gradovima, koji su svi bez razlike važni, ipak valja konstatovati da u simboličkom, političkom i svakom drugom smislu najveći značaj nose izbori u Podgorici. Na jednoj strani imamo snage pobednice od pre dve godine koje su, uprkos mnogim manama kаkve im možemo naći, uspele da pokrenu brojne dobre procese i otvore vrata slobode onim građanima Crne Gore koji su decenijama živeli u getu. Zaposlili su se mnogi koji to nisu mogli zbog svoje nacionalne pripadnosti, povećane su plate i penzije, regulisan je odnos sa Srpskom pravoslavnom crkvom nakon decenija obespravljenosti i diskriminacije, uhapšeni su bar neki od onih koji su žarili i palili Crnom Gorom bez zazora, došlo je do otopljavanja odnosa sa Srbijom, s kojom su se godinama unazad odnosi kvarili umesto da se popravljaju, dok je za 1. novembar najavljeno i usvajanje Zakona o popisu koji se sprovodi u svim uređenim zemljama sveta i koji predstavlja noćnu moru DPS-a i njegovih satelita. Nesporna je činjenica da su građani od „tridesetoavgustovacaˮ očekivali više i bolje, ali i ovo što je do sada urađeno nije malo niti za potcenjivanje. Setimo se početka tranzicije u Srbiji – koliko je bilo porođajnih političkih muka, trvenja, sukoba, uz ubistvo premijera Đinđića etc.
Nema sumnje da će snage protivne DPS-u morati da iskažu ozbiljnost, okrenu list i sarađuju zrelo i odgovorno za dobrobit građana Podgorice i drugih gradova. Birači koji se kolebaju da li da izađu na izbore i koji osećaju dozu razočaranja treba da imaju u vidu da neizlazak na izbore predstavlja direktnu pomoć listi oko DPS-a. Eventualna pobeda DPS-a u Podgorici bila bi prvi korak ka reafirmaciji politike sukoba sa MCP i SPC, oživljavanju ideje o konfiskaciji i otimanju crkava i manastira, čišćenju državnih službi od nepodobnih radnika i funkcionera po partijskom i nacionalnom ključu i sl. Takođe, još snažnije bi se raspirivala srbofobija i negativne strasti prema Beogradu i Srbiji što bi, između ostalog, za posledicu imalo smanjen broj turista iz Srbije tokom letnje i zimske sezone i to u vremenima kada su svaki gost i svako prenoćište zlata vredni, imajući u vidu krizu neslućenih razmera koja će zahvatiti Evropu i veći deo sveta.
Čak i da je DPS od zlata, a ne duboko zahvaćen rđom spolja i truljenjem iznutra, nakon trideset godina promena je blagorodna.
Ništa se strašno neće desiti promenom vlasti u Podgorici. Nebo neće pasti. More će ostati plavo. Crna Gora neće postati pokrajina u sastavu Srbije. Svi manastiri i crkve ostaće tamo gde su vekovima bili i gde im je i mesto – na crnogorskom tlu. Samo će biti više slobode, perspektive i šanse za ekonomski oporavak, biće više ljudi sposobnih da odlučuju o politikama koje će se voditi, što i jeste srž demokratije!