Ljuljanje aktuelne vlade Milojka Spajića i urušavanje postojeće parlamentarne većine koja je u najavi a čiji je vinovnik jedno krilo Demokrata dobra je vest za DPS. U određenoj meri. Jer bi novim izborima i novom podelom karata možda mogli da izdejstvuju nešto više od ovoga što sada imaju, mada bi i to išlo veoma teško jer je usled odsustva reformi i nemog posmatranja trezvenijih rukovodilaca Huterovog izliva ekstremizma i sličnih postupaka, koalicioni potencijal DPS-a i dalje na izuzetno niskom nivou. Ne ulazeći u to da li su Demokrate u pravu ili nisu, da li je njihov kandidat zaista bio bolji od Spajićevog, u parlamentarnim demokratijama, nerealno je očekivati da sa 7 poslanika kontrolišete ceo bezbednosni sektor jedne države. Za svaki predlog potrebna vam je većina članova vlade i to su zakoni političke logike i matematike zbog kojih ne treba rušiti vladu. Strpljen spašen. Pogledajte stranke iz koalicije ZBCG kojima bi po pravilima političkog života trebalo da pripadne duplo više ministarskih mesta nego DCG – u pa strpljivo čekaju jun, IBAR itd. Tako da, valja postaviti pitanje da li je racionalno i politički isplativo za kratko vreme rušiti dve vlade zajedno sa DPS-om? Da li je prošli put Demokratama to donelo rast popularnosti i aplauze naroda? Po broju mandata, vidimo da nije. Drugi proces koji se paralelno sa rečenim odigrava jeste ljuljanje vlasti u Podgorici. Nema sumnje da oba krila nekadašnjeg celovitog PES-a moraju razumeti da su nakon razlaza nužni kompromisi i dogovori i da bi novi izbori u glavnom gradu eventualni benefit(takođe sa sa skromnim nadama) mogao ići jedino ka DPS-u. Ako se u narednih nekoliko meseci održe novi izbori u Podgorici, situacija bi ponovo bila takva da bi se moralo sesti za sto i dogovarati o podeli vlasti i odgovornosti. Drugim rečima, gubi se dragoceno vreme, a suvišno je i naglašavati koliko je iracionalno ulaziti u izborne cikluse u susret turističkoj sezoni. Posttridesetoavgustovske elite morale bi da shvate da imaju veliku odgovornost pred građanima i istorijom da sopstveno društvo oporave i povuku napred. Takođe, ne treba da se zavaravaju da je DPS zauvek marginalizovan i politički mrtav. Ukoliko se kojim slučajem obračunaju sa korumpiranim prvacima iz prošlosti kao i sa šovinističkim i ekstremističkim oblicima delovanja poput Huterovog mogu lako da se vrate na glavnu scenu dočim će, istovremeno mnoge snage tridesetoavgustovaca potrošiti od naroda dat, politički i istorijski kredit.
