Premijer crnogorske vlade Dritan Abazović, koji filigranski precizno i dobro upravlja političkim procesima u ekstremno teškim okolnostima, potpuno je u pravu kada zauzima stav da njegova partija neće podržati skraćenje mandata skupštini jer bi navedeno za ishodište imalo prevremene izbore koji sa krnjim i invalidnim Ustavnim sudom vode u nepriznavanje rezultata izbora od strane gubitnika (to će po svim ozbiljnim sondažama biti DPS sa partnerima koji ne naprave otklon od njihove politike), te shodno tome i krizi, produžetku statusa kvo, pa i rizicima od nereda, sukoba i tenzija kakvih smo se nagledali u Šavniku ove zime. DF bi trebalo da ima u vidu da svaka kombinatorika sa DPS-om može da vodi ka krunjenju njihovog rejtinga i da tom rabotom ne postižu ništa osim što postoji mogućnost da rukovodioci, direktori i službenici – kadrovi DF-a koji su pokazali da umeju dobro i čestito da rade svoj posao, u nekim novim koalicionim aranžmanima izgube svoje pozicije. Problem DF-a nije u izborima, gde će oni sasvim sigurno dobro proći, već u imidžu ove političke grupacije kod zapadnih zemalja koje kroje kapu na Balkanu! Tu treba popravljati stvari i pronaći modus vivendi kako da se očuva srpsko stanovište a da se znatno poprave odnosi sa zapadnim centrima moći, najpre sa SAD. Inače, kakva vajda od novih izbora ako ponovo moćna ruka iz senke stavi veto na ulazak DF-a u vladu, a to je scenario koji gledamo od avgusta 2020. Očigledno je da centri moći tolerišu bitne ljude DF-a na direktorskim pozicijama koje su veoma često važnije i od mnogih ministarstava, prihvataju gradonačelnike važnih gradova iz redova DF-a, kao i to da je prekinuta neformalna zabrana zapošljavanja Srba u javnom sektoru koja je važila u poznoj vladavini DPS-a. Ako rečenom dodamo da je potpisan Temeljni ugovor sa SPC i da je izglasan Zakon o popisu po standardnom obrascu, objektivno je u poslednje dve godine učinjeno izuzetno mnogo, kako za građane srpske nacionalnosti tako i za građanske slobode u Crnoj Gori gledano u celini. Naravno da je sprečavanje lidera DF-a da učestvuju u vladama nedemokratsko i grozno, ali od jadikovki nemamo ništa. Potrebno je pronaći adekvatne modele da stranci prihvate i ovu stvar kao što su, nekad voljno, nekad uz otpore, prihvatili mnoge druge činjenice i procese. Dil sa DPS-om da se skrati mandat i ide na izbore sa krnjim Ustavnim sudom ne donosi nikakav benefit, a nosi mnogo potencijalnih rizika. Dogovor u okviru demokratskih snaga, naravno, drugi je par rukava.
Sa Abazovićem valja očuvati dobre odnose i u budućnosti jer će on, prema svim raspoloživim saznanjima, igrati važnu ulogu u političkom životu Crne Gore i ubuduće. Takođe, ne zaboravimo činjenicu da je on potpisao Temeljni ugovor sa SPC uprkos tome što je bilo jasno da će njegova vlada pasti, dočim je vrli pravoslavac Krivokapić utekao iz patrijaršije bez potpisa upravo u paničnom strahu da mu vlada ne padne.
Naposletku, i današnja spremnost da se stane iza ministara Damjanovića i Kovača uz odlično podsećanje na Kovačevu posetu Potočarima, hrabar je i pragmatičan politički potez. Poređenja radi, setimo se kako je Zdravko svog ministra Leposavića munjevito pustio niz vodu kad mu se zadrmala fotelja. Greh ministra Leposavića je bio taj da nije hteo javno da prizna da je ceo jedan narod genocidan. Nema zlih, genocidnih, rđavih ili dobrih i plemenitih naroda – ima samo takvih ljudi i pojedinaca, parafrazirajmo staru Jungovu istinu!