„Uzrok protestima na Šodrošu je isključivo političke prirode. Još početkom pedesetih godina sporni most je ucrtan u Generalni urbanistički plan. Od tada su se promenile mnoge vlade u Novom Sada i nikada do sada to nikome nije zasmetalo, niti je iko pomislio da taj plan revidira i most izbaci iz plana. Protestantima predlažem ne samo da spreče izgradnju mosta, već i da dignu u vazduh diverzantski Most slobode, Petrovaradinski most i obnovljeni Žeželjev most. Predlažem i da se poruše svi mostovi u Beogradu i da se na mestu mostova zasade šume, da se sve zatravi, a potom i da se poruši sve što je sazidano na Novom Beogradu. Novosadsko naselje Liman, jedan od najurbanijih delova grada, nekada je bilo močvara, te predlažem da se ‒ citiraću sociologa Morgana ‒ svi vratimo u period divljaštva i varvarstva.
No, da stavimo tačku na ovaj ton izlaganja: protestvovati protiv izgradnje mosta je samo za rubriku „Verovali ili ne“ ili za Monti Pajtona. Zato je moj odgovor bio montipajtonovski u ovom prvom delu“, naglasio je Panaotović nastavljajući:
„Ekološki aktivisti su oni koji menjaju svet nabolje. Mudri Mahatma Gandi govorio je da možemo promeniti svet samo ukoliko pođemo od nas samih. Ovo čemu danas svedočimo nema veze s ekološkim pokretima. Ekološki aktivisti pošumljavaju, na primer, Frušku Goru, odnose smeće kao što to čine Mladi gorani. Nijedan ekološki aktivista neće bacati dimne bombe u prirodi niti konzerve supe od paradajza na jednog Van Goga. To se zove kriminal i uništavanje svetske kulturne baštine, a ovo u Novom Sadu se jednostavno zove sprečavanje razvoja grada Novog Sada. Svako ima pravo da protestuje, ali kada protest podrazumeva fizičko obračunavanje s novinarima i napade na policiju – to je nasilje. Ozbiljna istraživanja su pokazala da većina građana podržava izgradnju mosta, jer će to u velikoj meri olakšati život Novosađanima.
U polumilionskom gradu prikupiti pet stotina ljudi koji protestuju protiv izgradnje mosta – nema blage veze s demokratijom i savremenim društvom“, zaključio je Panaotović.
Related
