Raskol u DPS-u najavljuje se godinama unazad i zbilja deluje više kao urbana legenda nego kao realan scenario. Uostalom, do sada smo imali već nekoliko pokušaja solističkih poteza koji su neki tumačili kao slabljenje pozicija DPS-a ali se ništa značajno nije dogodilo. Najpre se Evropski savez izdvojio u jednu kolonu, ali nije uspeo da napravi suštinsku ideološku distancu niti da prevaziđe brojku od 3-4% bilo gde. Mnogi su očekivali da će partija Duška Markovića ozbiljnije načeti DPS ali to se nije desilo i kada bi se u ovom trenutku održali parlamentarni izbori ova partija verovatno bi ostala ispod praga cenzusa. Ovih dana ponovo čujemo najave o velikom raskolu u DPS-u, ali činjenice ne idu u prilog onima koji očekuju veliko slabljenje ove stranke. Jer šta je to što bi ta, eventualno, novonastala partija mogla da ponudi u programskom i ideološkom smislu? Ništa novo i ništa posebno. Da su imali šta kritički da kažu o korupciji i kadrovskoj politici u DPS-u, valjda bi nešto smisleno rekli za minulih 30 godina. Suština ideje o odvajanju je da se uočava izuzetno loš koalicioni potencijal koji DPS ima pa da se ispod tog plašta izađe i postane poželjan partner za neku buduću „centrističku“ vlast. Ali imajmo u vidu da će ti novi biti suštinski centristi baš onoliko koliko su centristi Đukanović i drugovi. S tim što sa Đukanovićem i drugovima znamo na čemu smo dočim će se ovde pojaviti vuci u jagnjećoj koži željni da se što brže dokopaju vlasti. Ideološka profilacija, harizma i finansijski resursi na strani su DPS-a i Mila Đukanovića. Nesporno je da bi nova partija, ako uopšte nastane, mogla da otkine DPS-u jedan deo odbornika i poslanika u skupštini(možda 7-8) ali realno uporište u biračkom telu neće mnogo nadmašiti domete ES-a i partije Duska Markovića. Dakle, ne mora sve što je loše za DPS po automatizmu biti dobro za Crnu Goru jer su kopije najčešće lošije od originala.
Related
