Ovih dana čitamo i slušamo analize i spekulacije sa različitih strana o tome kako proslavljeni srpski teniser Novak Đoković nakon kraja blistave karijere koji se bliži planira da se kandiduje na izborima za predsednika Srbije. Naravno, ne postoje potvrde od strane Đokovića osim što vidimo živi i aktivni angažman njegov i članova njegove porodice na podršci delu studenata i građana koji sprovode politiku blokada i paralize Srbije nekoliko meseci unazad. Podrška studentima je, dabome, veoma diskutabilna stvar jer se Đoković nije nikad zapitao šta je sa onih 80% studenata koji ne učestvuju u protestima, ne blokiraju fakultete, žele da polažu ispite i okončaju studije. Šta je sa ljudskim i građanskim pravima onih koji žele da okončaju diplomski ispit i zaposle se, kao i sa onima koji plaćaju školarine i stanove a ne pokreću se već šest meseci sa mrtve tačke. No, vratimo se snovima blokaderskog bloka koji je u nedostatku dobrih rešenja i konkurentnih kandidata prigrlio ideju o Đokoviću kao idealnom predsedničkom kandidatu koji bi mogao da porazi režimskog kandidata 2027. godine. Biti vrhunski sportista pa čak i patriota apsolutno ne podrazumeva da ste kompetenti i dorasli ulozi i poziciji predsednika države. Osim što bi bilo poželjno da imate makar kakvo političko iskustvo, od velike važnosti je proći određene nivoe školske spreme i izučiti barem osnovne elemente teorije države i prava, istorije, geopolitike, međunarodnog prava itd. Sretati se po turnirima sa svetskim džet setom, princezama i kraljevima je jedna stvar a diplomatija i davanje ritma spoljnoj politici zemlje nešto sasvim drugo. Upravo zbog rečenog u aktuelnoj evropskoj i svetskoj praksi na čelu država nećete videti ni jednog bivšeg slavnog sportistu. Na primeru Ukrajine, štaviše, mogli smo da se uverimo kako tragično može da se završi kada glumac iz sveta komedije kroči na teren visoke svetske politike. Primer od pre desetak dana kada Jelena Đoković frenetično podržava studente uz poklič da treba da padne vlada a da je vlada pala još pre nekoliko meseci ostavkom Miloša Vučevića, dovoljno je ilustrativan da prikaže šta bi moglo da se desi kada neko potpuno izvan materije želi da preuzme kontrolu i dizgine u svoje ruke. Precizno rečeno, Đoković je za mesto predsednika Srbije kompetentan, kadar i stručan u istoj meri u kojoj je Vučić u ovom trenutku kondiciono i tehnički spreman da nastupi na Rolan Garosu ili Vimbldonu. Građani Srbije imaju dovoljno političkog obrazovanja da u prelomnim i teškim geopolitičkim vremenima odlučuju trezveno i racionalno.
Related
