Elementarna politička logika nalagala je kao neizbežan ishod zakopavanje ratnih sekira između Milatovića i Spajića i njihovu saradnju u perspektivi. Građani koji su glasali za Milatovića na predsedničkim izborima deo su jednog političkog svetonazora koji je suprotstavljen DPS-u i njihovom neprikosnovenom lideru Milu Đukanoviću. Da su se Milatovićevi odbornici opredelili za koaliciju sa DPS-om politički to ne bi mogli da prežive, rejting bi im se srozao na promile i politička perspektiva bi im bila ravna nuli. Sporazumom sa tridesetoavgustovcima i solidnim delom kolača vlasti ostaće u igri na političkom centru Crne Gore. Megalomanija i oblapornost URE po svemu sudeći ostaviće ih na marginama opozicionog života. Milatovićev pokret će kroz poziciju zamenika gradonačelnika i niza drugih pozicija biti faktor u Podgorici a samim tim i u Crnoj Gori dočim će URA ostati privezak nereformisanog DPS-a. Sporazum tridesetoavgustovaca u Podgorici daće vetar u jedra demokratskim snagama i u drugim sredinama a istovremeno obeshrabriće Nikolu Jovanovića u Budvi i one koji razmišljaju slično da ulaze u aranžmane sa nereformisanim DPS-om. Sve u svemu, dogovor Jakova i vladajućeg bloka dobar je za Podgoricu, dobar za Crnu Goru i dobar je za političke konstituente buduće vlasti, otuda je logičan, realan i očekivan. Mana mu je što kasni jer građani očekuju rešavanje mnogobrojnih problema.
Related
