Kako vreme prolazi jasno je da su izgledi da se pobednici izbora od 30. avgusta 2020. dogovore o bilo čemu svedene na minimum. Beskrajno nadgornjavanje, zlopamćenje i zla politička krv natkriljuju sve napore da se formira normalna vlada koja bi sredila biračke spiskove i makar priredila izbore u demokratskom duhu. Ne može se uputiti ni jedan valjan prigovor konstruktivnosti, dobroj volji, agilnosti i srčanosti Andrije Mandića, ali stvarnost rogova u vreći nas surovo stavlja pred ogledalo i upozorava da se DPS sa partnerima vrlo lako može vratiti u sedlo i to u punom sjaju. Pogledajmo kako Đukanović zbija redove i formira najširu moguću koaliciju, kako u Podgorici, tako i u manjim gradovima, a vrlo verovatno i za republičke izbore. U isto to vreme stara parlamentarna većina nema ni minimum zajedničkih tačaka, osim da neće sa DPS-om što je apsolutno nedovoljno da se društvo pokrene napred, a nedovoljno je i da se pobedi široka koalicija oko DPS-a.
Možda bi bilo uputno saopštiti građanima što pre da nikakvog dogovora nema i ne mrcvariti ukupnu javnost do 19.septembra.
Pobednici izbora od 30. avgusta treba, ipak, da imaju na umu da nemogućnost dogovora vodi ka razočaranju njihovih birača, a razočaranje vodi u apstinenciju. S druge strane, vojska DPS-a zbija redove, novca za kampanje ne manjka, a jamačno će i dijaspora u talasima početi da stiže uoči 23. oktobra… Cenjeni pobednici iz 2020, mislite o tome…
Related
