Jutros smo imali prilike da pročitamo da je u najnovijim pregovorima o formiranju vlade u Crnoj Gori mandatar Milojko Spajić ponudio koaliciji ZBCG učešće u parlamentarnoj većini u smislu manjinske podrške vladi čiju bi okosnicu činio PES a da zauzvrat ZBCG zauzme 40% mesta u javnom sektoru i poziciju predsednika skupštine. Svakako da bi principi parlamentarne demokratije u načelu nalagali da koalicija ZBCG bude jedan od ključnih faktora nove vlade, ali imajući u vidu složene geopolitičke okolnosti u svetu i na Balkanu kao i zazor pojedinih činilaca zapada prema NSD-u i DNP-u, valja trezveno i racionalno zaključiti da je, ukoliko je tačno da ovakva ponuda postoji, ona optimalna za ZBCG u ovom momentu. Ova opcija takođe je dobra i za Crnu Goru jer će doprineti građanskoj stabilnosti i otkloniti moguće procese segregacije i marginalizacije Srba i Crnogoraca koji se protive antisrpskoj politici. Ukoliko bi se jedna ovakva ponuda odbila, vrata bi se širom otvorila DPS-u što bi za srpski faktor bilo veoma loše. Prva stvar koja bi mogla da dođe na dnevni red ukoliko vlada bude zavisila od DPS-a jeste odlaganje ili opstrukcija popisa kroz specijalni zakon ili neku drugu političko-pravnu aktivnost. Kada je reč o Andriji Mandiću, mesto predsednika skupštine bila bi kruna jedne uspešne i mukotrpne političke karijere, nagrada kao plod kontinuiranog rada i pretrpljenih patnji, progona, hapšenja i stigmatizacije. Na simboličkoj ravni, iako ne bi imali svoje predstavnike u vladi Srbi bi doživeli veliku simboličku satisfakciju jer bi njihov predstavnik suštinski bio drugi čovek u državi. Suma sumarum, ako ponuda o kojoj deo javnosti govori postoji, ona je solidna i sadrži mnogo više faktora u prilog prihvatanja nego odbijanja.
Related
