Od samog formiranja Abazovićeve Vlade bilo je jasno da su neki ministri koji u njoj participiraju nakalemljeni, to jest da su neka vrsta stranog tela. Jedan od egzemplara rečenih prilika upravo je ministarka Jovana Marović koja je juče, na dobrobit građana Crne Gore, ali i regiona, svojom voljom podnela ostavku. Postoji jedan broj političara i javnih delatnika koji ideološki, po sopstvenim opredeljenjima i svetonazorima, apsolutno pripadaju DPS-u i njegovom miljeu, ali misle da nije lukrativno i in vezivati se za brod koji tone, pa umesto da uđu u DPS ili u neku od srodnih partija, oni biraju tobože neutralni NVO sektor ili URU. Međutim, teško je biti istovremeno i riba i devojka, i beo i crn, i kosmopolita i neko ko ima „strah i drhtanjeˮ od bilo kog naroda koji živi u vašoj zemlji. Tako je ministarka Marović već na samom početku rada aktuelne Vlade doživela šok usled činjenice da se pitanje Temeljnog ugovora stavlja na dnevni red. Njen animozitet i grozomora spram SPC i MCP toliki je da je bojkotovala datu sednicu Vlade pokušavši da da ključni doprinos opstrukciji usvajanja TU, i pokazavši pri tome pritvornost i licemerje. Konjević i Krivokapić bili su prisutni i borili se protiv usvajanja odluke o Temeljnom ugovoru, što je, dakako, ultranacionalizam na delu, ali je bar transparentno i dosledno. Nakon usvajanja Temeljnog ugovora, posle čega Crna Gora nije izgubila nezavisnost, sve crkve su na svom mestu i nebo se nije srušilo, ministarka Marović, ipak, ne napušta Vladu nego u njoj ostaje protivno sopstvenim ideološkim uverenjima. Doduše, tu je u istoj ravni sa ministrima iz SDP-a. Ako se „kleronacionalizamˮ SPC nekako i mogao progutati, Otvoreni Balkan je kap koja je prelila čašu. Iracionalan strah od Velike Srbije koji stvara animozitet kod svih srbofoba od Otvorenog Balkana prevladao je i u ovom slučaju, mada višegodišnje iskustvo pokazuje da ni Severna Makedonija ni Albanija nisu nestale u Vučićevom „velikodržavnom projektu koji će samleti čitave narode i državeˮ. Zamislite dokle idu neurastenija, fobije i mašta kada neko misli da će Vučić dve ili tri države članice NATO pakta staviti pod svoju čizmu i uključiti u nekakvu Veliku Srbiju, a da NATO na to ni trepne. Prava istina glasi, međutim, da je Otvoreni Balkan prevashodno ekonomska inicijativa koja popušta stege na svim poljima zahvaljući čemu će sever i jug Crne Gore, ali i Podgorica i Cetinje, imati mnogo više letnjih i zimskih turista nego što ih imaju sada. Čudo da ministarka Marović u svojoj analizi OB nije gospodu Eskobara, Hila Varheljija i Ramu označila kao inspiratore, ideologe i Vučićeve kompanjone u stvaranju Velike Srbije jer svi listom nedvosmisleno podržavaju ovaj projekat, a Rama u njemu i učestvuje. Prirodno je da svako izražava sopstvene stavove i hvala Bogu da demokratija pruža tu dobrobit, ali nevolja međutim počinje od trenutka kada se građanima pokušava prodati rog za sveću i kada im se ne prezentuju činjenice u pravom svetlu. Tako se u izveštaju MEP-a između ostalog tvrdi da labavljenje granica može da utiče negativno na porast šverca, kriminala itd. Istina je, ipak, neumitna. Kavački i škaljarski klan, šverc kokaina i cigareta i svakovrsne nepodopštine doživeli su svoju ekspanziju, zlatno doba i vrhunac upravo u godinama kada Otvoreni Balkan nije ni postojao i upravo kada su granice bile tvrde i čvrste. Veliki klanovi veliki su zbog toga što za njih državne granice ne predstavljaju ništa i što su sposobni da bez obzira na njih svoju robu dostave tamo gde žele. Da li je u EU došlo do ekspanzije kriminala i šverca od kada su granice postale „mekeˮ? Naravo da nije. Još jedan nonsens iz izveštaja MEP-a zaslužuje kratak osvrt, a reč je o iskazanoj bojazni da će mala crnogorska ekonomija biti, parafraziramo, progutana od strane drugih ekonomija.
Kako ćete građanima Crne Gore objasniti da svim srcem žudite za EU i ne bojite se konkurencije nemačke, francuske, italijanske i švedske ekonomije, a u ovom slučaju strahujete od makedonske, albanske i srpske konkurencije? Takođe, da li su, za ovih četiri-pet godina albanska i makedonska ekonomija doživele propast učešćem u OB i saradnjom sa Srbijom? Naravno da nisu, naprotiv. Na primer, imaju povlašćno mesto kada je reč o uvozu brašna i žitarica po povoljnim cenama i to u vremenima koja su veoma kritična i delikatna.
Svedoci smo dakle činjenice da je ministarka Marović zalutala u URU, a da je njen prirodni politički milje DPS. Valja predložiti Živkoviću i Nikoliću da razmotre slučaj gospođe Marović i eventualno se angažuju u zimskom prelaznom roku jer fakat je da su DPS-u nasušno potrebna pojačanja i to ne na bekovskim pozicijama nego u špicu. Ministarka Marović je idealna – ne krije animozitet prema SPC, protivnik je Temeljnog ugovora, to je pokazala u praksi. Imala je nekoliko tvitova u kojima se nisu mogle sakriti negativne emocije prema zlom Beogradu i retrogradnoj Srbiji. Protivnica je Otvorenog Balkana i vidi u njemu sve ono negativno što vidi i DPS. Mlada je i visoko obrazovana (doduše u mrskom Beogradu ali šta da se radi, iz te kože se ne može) i, što je takođe važno, ona nikad nije pripadala SPC, nije bila Miloševićev saradnik, nikada neće cupkati uz četničke pesme na svadbi misleći da kamere ne snimaju. Ona je iskreni i pravi srbofob i protivnik mračnog Beograda i opskurne Srbije!
Njena ostavka, mada zakasnela, odlična je vest, kako za građane Crne Gore, tako i za građane Srbije i regiona.