Fascinatno je danas čuti kako se odlazeći i u političkom smislu kratkoveki premijer Zdravko Krivokapić žali na mešanje Srbije na izborima u Crnoj Gori. Iako je reč o naklapanjima, uzmimo da je po sredi istina, nije li groteskno slušati ispovest čoveka koji upućuje pritužbe na mešanje Srbije u izbore u Crnoj Gori, a notorna je činjenica da je posle tih izbora predsednik vlade postao upravo Zdravko Krivokapić! Dakle, ako je mešanja i bilo, najveći dobitnik istog upravo je bio onaj koji se na mešanje žali. Politički je jeftino i nisko kukati nad zlehudom sudbinom u Engleskoj za koju pouzdano znamo da se nigde i nikada ne meša niušta i da ne pretenduje da određuje tokove političkih zbivanja širom sveta. Čak nije ni držala u kolonijalnom ropstvu jednu od najstarijih civilizacija – Indiju, istorijski do juče, do 1945. godine.
Zdravko Krivikapić koji je dobio glasove na krilima ideje o srpsko-crnogorskom približavanju, pet dana nakon izbora otišao je na jednu televizijsku stanicu u regionu i izjavio da su „Vučić i Đukanović dva kraka jedne te iste hobotnice“, stavivši do znanja Srbiji i njenom rukovodstvu da mu cilj nije poboljšavanje odnosa sa Srbijom već upravo suprotno. Beskrajno izbegavanje potpisivanja Temeljnog ugovora bilo je u istoj službi, kao i smena dr Leposavića zato što je odbio da stigmatizuje ceo srpski narod kao genocidan!
Krivokapić je imao mentore oličene u pojedinim stranim ambasadama i njih treba da pita zašto je plesao samo jedno političko leto, a ne Vučića. Treba ga podsetiti ili mu skinuti koprenu sa očiju da bi video da je smenjen glasovims DPS-a i URE, a ne glasovima DF-a!
Ako je Vučić svemoćan u Crnoj Gori, zašto onda Andrija Mandić nije premijer? Pitanje je naravno postavljeno uslovno i retorički, pod pretpostavkom da se pihvati bezbroj puta ponovljena tlapnja kako je DF Vučićeva ekspozitura u Crnoj Gori. Gledano tim aršinima, DF je sigurno manje Vučićeva ekspozitura, nego što je Evropa sad Nemačka ili URA, na primer, američka.
Na posletku, Krivokapić bi trebalo da zna da postoji jedno mešanje koje je gore od mešanja u izbore i izborni proces. A to je postizborno mešanje. Ono se ogleda u uticaju velikih sila na to ko sme a ko ne sme da uđe u vladu, ko sme a ko ne sme da postane ministar i kojim smerom jedna zemlja sme a kojim ne sme da ide i to sve nezavisno od rezultata koje su partije i koalicije ostvarile na izborima!