PANAOTOVIĆ:“NASILJE I BES ODRAZ FRUSTRACIJA I BEZIDEJNOSTI, DPS TONE“

Odvajkada je u političkoj teoriji i praksi poznato da odsustvo ideja, programa i konkretne sadržine koja bi se ponudila građanima, vodi ka putu kojim se najlakše ide a to je pronalaženje neprijatelja koji ugrožava „naše“ postojanje. Za blok okupljen oko DPS-a taj arhineprijatelj koji donosi svo zlo Crnoj Gori jeste Srbija, Beograd, SPC, MCP i svi oni koji žele da imaju makar pristojne odnose sa maločas pomenutima. Naravno, ko mari za činjenicu da najveći broj građana Crne Gore već godinama, po svim istraživanjima, ima najveće poverenje u SPC, važno je istrajati na tezi da će SPC pokoriti Crnu Goru i da će Porfirije i Joanikije u sred NATO interesne sfere i od države članice NATO-a i kandidata za ulazak u EU stvoriti teokratsku državu! Svakome ko čita štampu, i makar površno se informiše, jasno je da Jakov Milatović nije favorit Beograda na ovim izborima. Ipak u nekoliko intervjua istakao je svoje mišljenje da sa Srbijom treba negovati dobre odnose, da uvažava činjenicu da je Aleksandar Vučić voljom naroda izabran za predsednika Srbije, digao je glas protiv višedecenijske diskriminacije Srba u Crnoj Gori, rekao da je nekad davno glasao za SNP… i navedene činjenice bile su dovoljne da mu se na Cetinju pripremi linč. Pitanje glasi šta bi se građaninu Milatoviću dogodilo da nije bilo obezbeđenja i policije? Bezidejnost, odsustvo konkretne političke ponude i nemoć da se građanima predstavi solidan program nužno vode u frustraciju, potrebu za proizvodnjom neprijatelja, agresiju i destruktivnost. Onako kako se proveo Milatović na Cetinju, proveli bi se i Mandić i Danilović, a moguće i Bečić. Na čast i ponos građana Podgorice, Berana, Pljevalja, Budve… je to što Milo Đukanović i Draginja Vuksanović Stanković mogu da dođu u ove sredine i bez ikakvih problema, opstrukcije i otpora održe predizborne skupove. Mržnja, incidenti, napadi na „uljeze“ i “ neprijatelje“ mogu izazvati simpatije kod određenog broja stanovnika, ali u velikoj većini država ovog sveta pa tako i u Crnoj Gori, velika većina građana bira normalnost i pristojnost. DPS brod tone. Taj brod bi mogao da ostane na površini radikalnom reformom, transformacijom, kadrovskim izmenama, napuštanjem šovinističke politike itd. Umesto poteza koji bi vodili ka opstanku broda i većine posade i putnika vrh ove partije pokušava da za sobom na dno povuče čitavo društvo. Taj posao neće uroditi plodom. Nakon 2. aprila, DPS će, po svim raspoloživim anketama, morati da prihvati činjenicu da posle parlamenta, Podgorice i velike većine gradova Crne Gore morati da prepusti i poziciju predsednika Crne Gore. Agresijom, mržnjom i incedentima samo otežavaju i sebi i Crnoj Gori.