Pritisci sa inostranih adresa i unutar Crne Gore da se popis odloži sve su intenzivniji i dobijaće sve veći značaj kako se bude približavao 1. novembar. Predstavnici opozicije odavno su u defanzivi, nakon niza uzastopnih poraza na različitim nivoima, održavanje slobodnog popisa tokom koga ne bi mogli da vrše inženjering tipa „Mašane, prelomi u mozak“ i rezultati koji im ne bi išli u prilog, predstavljao bi njihov konačni krah i nokdaun iz koga ne bi zadugo bilo oporavka. Čak i da se popis odloži, dakako opozicija je daleko od zelene grane, ali makar se izbegava fijasko, ko zna koji po redu. Predstavnici nove parlamentarne većine mogu lako da podlegnu pritiscima. S jedne strane imamo horsko ponavljanje lobista bivšeg režima i rezoluciju SE koju mnogi predstavljaju „Božjim slovom“ mada je reč o neobavezujućim preporukama. I vrh nove vlasti, a naročito budući premijer Spajić koji je pod baražnom paljbom zbog saradnje sa „antievroepejcima“ iz ZBCG može lako skliznuti ka liniji manjeg otpora i posegnuti za iznuđenim potezom odlaganja popisa kako bi sa sebe skinuo stigmu nekoga ko ne sluša preporuke zapadnih centara moći. S druge strane, postoji škola mišljenja unutar nove parlamentarne većine da je uzalud sprovoditi popis u ovom momentu jer neće biti priznat niti od opozicije u Crnoj Gori niti od mnogih međunarodnih adresa. Ipak, valja razmotriti šta eventualno odlaganje popisa znači? Suštinski ništa osim ustupka ranjenoj opoziciji i mogućnosti da ipak zabeleži jedan poen nakon niza izgubljenih bitaka. Iz ugla demografske, socijalne i političke stvarnosti ne dobija se zapravo ništa. Još jedanput se odlaže nešto što je odavno trebalo da se održi, stvarnosti kao takvoj ne ide se u susret već se ista gura pod tepih. Zamislite da se u jednoj kompaniji godinama odlaže popis raspoloživih dobara i sumiranje finansijskog salda! Da li odlaganje tog procesa menja stvarnost i krvnu sliku tog preduzeća? Naravno da ne. Stvarnost postoji nezavisno od toga hoćete li je popisom konstatovati ili ne. Odlaganje popisa neće promeniti, dezavuisati ni sakriti istinu da oko 50% građana Crne Gore govori srpskim jezikom. To čak ni opoziciji ne pomaže mnogo. Što pre se suoči sa stvarnošću moći će da razvije adekvatne strategije delovanja. Postoji još jedna opasna stvar upravo za opoziciju. Što se popis bude više odlagao i što se više bude razvijala paranoja oko njega to će više rasti bunt i otpor kod većine građana i upravo će ih gušenje slobode da se svojevoljno izjasne učvrstiti u uverenjima koja se već imali a sasvim je izvesno da će mnogi u inat želeti da se izjasne kao Srbi. Ko ne veruje u rečeni scenario neka uzme istorijsku čitanku i podseti se kako je tekla lekcija o Zakonu o slobodi veroispovesti. Ko je dobio, ko je izgubio i koliko građana, koji nisu čak ni vernici, jež izašlo na litije samo iz bunta i otpora gušenju slobode!
