Ko bi rekao da će potomci slavnih Cetinjana danas doneti jednu tako mlaku, bledu i polovičnu odluku i zabraniti samo Andriji Mandiću ulazak na teritoriju prestonog grada. Notorna je činjenica da nije problem u građaninu Andriji Mandiću, srž problema je u njegovoj nacionalnosti, veroispovesti i stavovima koje zastupa. Otuda valja predložiti većini koja se formirala na Cetinju da osim Mandića ulazak na Cetinje zabrane i svim Srbima. Mada ni to nije dovoljno. Treba zabranu proširiti i na one koji govore srpskim jezikom jer i njih je ružno videti. Imajući u vidu žalopojke koje se ovih dana mogu pročitati kada je po sredi ishod američkih izbora, valja o jednom trošku zabraniti ulazak i Trampu i Grenelu koji će „duvati u jedra srpskom svetu“. No šta je Cetinje spram cele Crne Gore. Ako se, danas sutra, uspostavi poželjna većina na republičkom nivou treba zabranu proširiti na celu Crnu Goru i zabraniti svim Srbima ulaz. Osim Žarku Koraću, Nenadu Čanku i Sonji Biserko. Njima odmah uručiti zlatne pasoše. Možda i podići neki mini kineski zid duž granice da prljavi Srbi leti ne dolaze da zagađuju čiste crnogorske plaže i da letuju ne trošeći ništa dok jedu samo paradajz koji su sa sobom poneli. No i tu nije kraj problemima, jer šta sa onih 33% koji žive u Crnoj Gori i sa onih 65% vernika okupatorske SPC? Dakle, odluka o Andriji kao personi non grata, bleda je, polovična i slabašna. Mislite o tome.