Jučerašnje glasanje na evrovizijskom spektaklu gde je, uz Crnu Goru, jedino iz Hrvatske, za srpsku umetnicu stiglo maksimalnih dvanaest poena, pružilo je povoda za dublje razmišljanje o strateški važnim pitanjima. Notorna je činjenica da dobrosusedski odnosi bilo gde u svetu donose geopolitičko, ekonomsko, političko i svako drugo preimućstvo onima koji uživaju u istim, dočim kod napetih, pokvarenih i loših odnosa dolazi do iznurivanja svake vrste, stalnog trvenja i nebezbednosti a u najgorim scenarijima i rata kakvom na primer svedočimo trenutno u Ukrajini. Srbi i Hrvati imaju pregršt temeljnih pretpostavki za dobrosusedske odnose koji bi donosili benefit i jednima i drugima, dočim stalna tenzija donosi samo štetu. Ukoliko bi se kretalo u pravcu intenziviranja ekonomske saradnje, povećanja poverenja na bezbednosnom planu i približavanja stavova kada su regionalna pitanja po sredi, to bi donelo realnu i merljivu dobrobit obema stranama. U tom kontekstu, simptomatične su izjave predsednika Milanovića koji je argumentovano elaborirao u skorije vreme tezu o Srbima kao bliskom narodu i kao narodu sa kojim se interesi Hrvata u Bosni poklapaju i ukrštaju. S druge strane predsednik Vučić kontinuirano naglašava potrebu da se poboljšaju srpsko- hrvatski odnosi. Velike sile na Balkanu a i drugde, (h)istorija to nedvosmisleno pokazuje, slede sopstvene interese i sopstvenu agendu i nije ih mnogo briga za interese ovdašnjih naroda. U tom smislu, geopolitički mudro bi bilo napraviti srpsko- hrvatsku saradnju i bliskost nezavisno od tutora i dušebrižnika iz velikog sveta. Ključne tačke otpora ovakvim tendencijama mogu biti rigidni delovi katoličke crkve i političke strukture koje baštine neoustaške elemente u svojim svetonazorima i delovanju, kao i delovi rigidne, ekstremne desnice u Srbiji nesklone procesima pomirenja i saradnje na Balkanu. Ključne tačke potpore jednom ovakvom procesu mogli bi biti svi dobronamerni ljudi dobre volje i zdravog razuma koji shvataju da dobrosusedstvo, mir i saradnja vode ka ekonomskom boljitku, kulturnom prožimanju i zajedničkim projektima, boljoj turističkoj frekvenciji, većoj bezbednosti etc. Jučerašnje glasanje kako hrvatskog žirija, tako i građana, za srpsku umetnicu, možda su jedan mali lakmus test koji pokazuje da ipak ima nade. Srpski turista u Istri i Dalmaciji ne kao statistička greška već u ozbiljnijem broju, zašto da ne? Ali to je ostvarivo tek onda kada isti bude siguran da mu neće biti izbušene gume na automobilu BG tablica ili upućena uvreda i pretnja ili razbije nos zbog ekavice. Zato je, na primer, Budva već decenijama jedna od omiljenih destinacija građana Srbije. Osećaju se tamo dobrodošli i ne brinu za svoju bezbednost! A srpski turista odavno već nije samo paradajz turista već se iz godine u godinu, zahvaljući stalnom ekonomskom napretku, povećava broj dobro siruiranih građana i porodica! Po nekim statistikama, tokom uskršnjih i prvomajskih praznika više od pola miliona ljudi iz Srbije napustilo je granice zemlje iz turističkih pobuda, a pune su bile i srpske banje i planine. To je samo jedan od pokazatelja ekonomskog uspona Srbije. Srbija koja niže uspehe na različitim poljima(jučerašnje 5. mesto Konstrakte samo je jedan kamičak u mozaiku) i koja je ključna zemlja takozvanog regiona, koja ima odlične odnose sa Makedonijom i Albanijom i sve bolje sa Crnom Gorom i Hrvatska kao zemlja članica EU i NATO pakta sa sjajnim geopolitičkim položajem, bez jezičkih barijera, mogle bi, ako bude pameti i sreće, da naprave krupne zajedničke geopolitičke iskorake i ostvare win win poziciju ne narušavajući ničiji mir niti bezbednost.
Related
