Nakon objavljenih rezultata popisa u Crnoj Gori, mogli smo da čujemo lidere takozvanog suverenističkog bloka kako nije prošao koncept etničkog inžinjeringa. Tačno u načelu, ali pogrešno u detaljima. Jeste propao koncept etničkog inžinjeringa ali onog koji je vršen od 1945. do 1990. godine a koji se nastavio od 2007 godine pa sve do pada autokratskog režima Mila Đukanovića. A to je plan koji je podrazumevao smanjenje Srba na ispod 15% ukupne populacije, marginalizaciju srpskog jezika i ćiriličnog pisma kao nedostojnog, arhaičnog i prevaziđenog. Aparthejd koji je planiran za Srbe podrazumevao je njihovu pauperizaciju, socijalno i ekonomsko ugnjetavanje koje se, između ostalog, očitovalo u tome što je u državnoj upravi bilo zaposleno oko 2% Srba. Štaviše, Živković, Nikolić i ostale suverenističke vedete, zalagale su se za održavanje popisa bez odrednica o naciji, jeziku i veroispovesti e da bi se petrifikovalo stanje od 2011. koje nije korespondiralo sa stvarnošću i istinom već je bilo i plod pritisaka, opšte atmosfere straha i „prelamanja u mozak“. Zašto su suverenističke vedete bilo protiv popisa uopšte, a onda protiv popisa sa takozvanim identitetskim pitanjima? Pa upravo zato što su znali da će rezultati biti takvi da im se neće dopasti a njima bi se dopalo jedino faktičko stanje koje bi podrazumevalo iščeznuće Srba i mrske SPC i MCP. Pogledajte primer Kurtijeve Prištine. Nakon što su Kosovo i Metohija u velikoj meri očišćeni od Srba a u mnogim sredinama nema niti jednog Srbina ili Srpkinje, oni i dalje u Srbima vide emanaciju zla.
Najbolji i najslikovitiji primer je slučaj Dragice Gašić jedine povratnice u Đakovicu koja živi sama, nenaoružana i u zrelim godinama, dakle ne može nikoga objektivno da ugrozi i kao takva doživljava svakodnevne pretnje, razbili su joj prozore, ne žele da joj prodaju hleb u prodavnici, psuju je, prete… Koren svake fobije je u iracionalanom, pa je tako i sa srbofobijom. Zato u Đakovici u kojoj živi više desetina hiljada ljudi pojava Dragice Gašić izaziva histeriju, strah, mržnju i agresiju. Srodna stvar rečenom je i fobija od popisa to jest od suočavanja sa činjeničnim stanjem da Srba u Crnoj Gori ima 33%, a to je zaista previše ako u tom narodu vidite smetnju, remetilački faktor, posrbice i slično. No bilo kako bilo, popis koji se čekao godinama i koji je odlagan do krajnjih granica pokazao je jačanje i konsolidaciju srpskog faktora u Crnoj Gori uprkos tihom egzodusu za vreme Đukanovićevog režima i nizu drugih, gore opisanih faktora. Neumitna je činjenica da je broj onih koji govore crnogorskim jezikom kao maternjim opao kao i broj onih koji se izjašnjavaju kao Crnogorci dočim je broj Srba i onih koji govore srpskim jezikom porastao. Najbolji metod za skidanje vela samoobmane za prvake suverenističkog bloka biće da pročitaju šta o popisu kažu hrvatski tisak i bosanskohercegovački mediji. A oni su rezultate doživeli kao konsolidaciju i pobedu srpskog faktora i Beograda. Naravno, pogrešno je i štetno pisati o pobednicima i poraženima na popisu. Naročito što je u drugi plan pala analiza o starosti stanovništva, depopulaciji, pražnjenju sela, slabom natalitetu… Ako se za par decenija stanovništvo Crne Gore prepolovi(a slične probleme imaju svi u regionu i veći deo Evrope), biće irelevantno koliko je koga i kojih je više jer će se ukupna narodna masa topiti i biti u opasnosti da iščili. Razmislimo tome. Nije kasno da se pruži ruka i razmisli o mostovima. Ništa gore od narcizma malih razlika kako Frojd davno reče.
Related
