Briga poslanika DPS-a Papovića za tekst i sadržaj predloga Temeljnog ugovora sa SPC pokazuje da je reč o vrednom poslaniku koji želi da se informiše o pitanjima važnim za društvo i državu, međutim suština stvari je u tome da je sadržaj teksta irelevantan jer vrh nove crnogorske vlade nema ozbiljne namere da potpiše Temeljni ugovor sa SPC. Premijer Abazović susretima sa crkvenim velikodostojnicima želi da demonstrira dobru volju, ali tu se završavaju ambicije istog kada je reč o regulisanju odnosa sa SPC. SNP kome bi možda odgovaralo da se TU potpiše statira u Vladi i ne pada mu na pamet da zbog odustajanja od prioriteta koje su postavili ozbiljnije dignu glas. To smo videli juče na primeru povlačenja predloga Zakona o popisu. SNP javno ne iskazuje uslov i volju da se popis održi po identičnom obrascu kao i prošli put, dakle da se građani KOJI TO ŽELE izjasne o nacionalnosti, veroispovesti i jeziku. Čak i da predlog Zakona sadrži ove odrednice bez DPS-a takav zakon ne može da prođe u Skupštini. Jasno je dakle da popisa u punom smislu neće ni biti a da li će SNP napustiti Vladu – živi bili pa videli – neće. Slična je situacija i sa Temeljnim ugovorom u vezi sa kojim nema nikakvih pomaka. Štaviše, svedoci smo kampanje protiv koje nismo videli podignuti glas čelnika nove Vlade, u kojoj se mitropolit Joanikije proglašava krminalcem i to najgoreg kova, jer ko je gori od onih koji prikrivaju pedofiliju?
Dakle, napor gospodina Papovića je vredan hvale, ali objektivnog razloga za stres i sekiraciju nema jer nema volje za rešavanjem pitanja Temeljnog ugovora.
Takođe, partija gospodina Papovića, DPS dakle, je ključni faktor nove vlasti, bez njihovih glasova nema nikakvih odluka u Crnoj Gori, URA i SNP zavise od volje DPS-a i u tom smislu DPS i gospodin Papović mogu da budu relaksirani!