Ukoliko su tačne informacje o tome da predsednik Srbije Aleksandar Vučić razmišlja da podnese ostavku i da ne učestvuje na prevremenim izborima koji bi se održali na svim nivoima, onda su to veoma loše vesti za Srbiju, njen građanski mir, geopolitičku poziciju i ekonomske perspektive. Takođe, jedna ovakva odluka oborila bi drastično „akcije“ srpskog faktora u Republici Srpskoj i Crnoj Gori. Položaj Srba na Kosovu i Metohiji pogoršao bi se a i sada je težak i nepodnošljiv. Snage koje žele da preuzmu vlast u Srbiji dominatno su na stanovištu da Srbija treba da bude popustljivija prema *Kosovu, da Rusiji valja uvesti sankcije, a da Srbi u Republici Srpskoj i Crnoj Gori nemaju mnogo značaja za Srbiju, štaviše često su tretirani kao balast i teret. Ostavka i neučestvovanje na izborima Vučića bili bi vetar u jedra onima koji žele vlast uprkos minornom uticaju u biračkom telu. Ipak taj slab odziv i ugled u narodu ne sprečava ih da prete linčom političkim protivnicima i da po fakultetima sprovode staljinističke ankete među profesorima i zaposlenima jesu li za vrli novi svet ili za stare, retrogradne snage. Čin povlačenja dao bi za pravo iskazu novog predsednika Demokratske stranke da Vučić treba poput Asada da sedne u avion i napusti Srbiju. Paralela sa Asadom nužno povlači i paralelu sa Sirijom. I ko god misli da ne može gore, neka pogleda scenario u Siriji gde Asad odstupa a na vlast dolaze džihadisti. U situaciji opšteg meteža i slabljenja države sasvim je moguć i Ukrajinski scenario u Srbiji, uostalom zastave Majdana i prizivanje istog čuli smo već mnogo puta na protestima. Otuda, objektivna stvarnost je takva da ukoliko predsednik Srbije odluči da se povuče iz političke arene u ovom momentumu otvara se lepeza crnih i loših scenarija.