Ukoliko su tačna saznanja uvaženog portala Borba da na današnjoj sednici Vlade neće biti glasanja o tekstu Temeljnog ugovora sa SPC, to nam pouzdano kazuje da su protesti građana ispred zgrade Vlade kao i pretnje SDP-a i DPS-a rušenjem Vlade, urodili plodom. Naravno, svakome ko je politički pismen jasno je da odlaganje znači stavljanje ovog pitanja ad akta, ali na način da ne bude nikad rešeno, ili da bude rešeno o kukovu dne ili limburga meseca kao što duhoviti Knežević reče za održavanje popisa.
Odlaganjem glasanja za sedam, deset ili mesec dana, Abazović i SNP ne dobijaju ništa osim što će se protesti intenzivirati, otpor rasti, a DPS i SDP osetiti još snažnijim i potentnijim da ovo pitanje uklone sa dnevnog reda.
Ipak, Abazović i Joković bi pre konačne odluke trebalo dobro da promisle, da li političari i državnici od formata podležu pod pritiskom 350 protestanata pred kapijama Vlade ili pred najavom partnera da će otkazati podršku istoj? A šta ako to ne u rade? A šta i ako se dese vanredni izbori? Dobićete više poslanika i mandata, manje sigurno ne!
Dakle krupni politički potezi ne povlače se pred prvim talasom nezadovoljstva. Jer talasi mogu biti razni i tome kraja nema. Zamislimo da, prevareni i nasamareni glasači od 30. avgusta 2020. sutra izađu na ulice da zatraže ispunjenje svog zahteva zbog kojih su protestvovali na litijama mesecima?
Lideri SNP-a, treba dobro da promisle, šta o još jednom odlaganju misle njihovi birači? I da uče od lidera SDP-a kako se beskompromisno, po cenu gubljenja ministarskih mesta u vladi insistira na poštovanju sopstvenog programa!
Related
