Jasno je kao dan da je ambasadorka Srbije u Hrvatskoj Jelena Milić u pravu kada kaže da je SNV „hrvatska organizacija koja deluje u Hrvatskoj“ ali je još jasnije da je po sredi eufemizam. Zbilja, nejasno je čemu svih ovih godina SNV u Hrvatskoj služi a pri tom i ne radi. Pupovac i SNV predstavljaju idealnu ikebanu u (gotovo) etnički čistoj Hrvatskoj kako bi se održavala opsena, iluzija o tome da postoje nekakva srpska prava, neka srpska kultura i neki srpski identitet u Hrvatskoj. Predsednik Tuđman jamačno bio bio zadovoljan ovakvim nacionalnim većem i ovakvim Pupovcem. Iz celog slučaja vezanog za dodelu nagrada valjda je trebalo da naučimo da je zli režim u Beogradu kriv za sve i da će se, ukoliko ga se oslobodimo, procvetati ruže na polju srpsko-hrvatskih odnosa i da će položaj Srba u Hrvatskoj biti dramatično bolji nego što je danas. Postupak ambasadorke Jelene Milić koja je napustila skup čija je esencija bila da se da doprinos hibridnom ratu protiv Srbije i da se dehumanizuje celokupno državno rukovodstvo kroz besomučno ponavljanje o tome kako su svi ubice i kako su im svima krvave ruke, logičan je, racionalan, pravovremen i očekivan diplomatski čin. Na taj način postupio bi svako ko brani interese sopstvene zemlje. Da li je uopšte zamisliva situacija da neko hrvatski državni vrh naziva ubicama i da im spočitava krvave ruke zbog nesrećnih radnika poginulih letos na trajektu ili zbog ubistva u školi u Zagrebu? Naravno da je nezamislivo i da to niko u Hrvatskoj nije rekao niti uradio. Protesti koji u Srbiji iz dana u dan tonu, gube masovnost i dah, odvijaju se u atmosferi i miljeu staljinističkog pogleda na stvari u kome su svi oni koji ne misle kao revolucionari, ružni, prljavi i zli, sektaši, lojalisti i prodane duše. Tako je nakon jednog racionalnog i logičnog diplomatskog gesta ambasadorke Milić krenula njena dehumanizacija i stigmatizacija. Ipak zdrav razum i profesionalizam su na njenoj strani a ekstremizam i anarhizam gase se, tonu i bivaju kratkog daha kao i uvek.
Related
