Kao što je DPS i najavio, oborena je Vlada koja je potpisala Temeljni ugovor sa SPC. Svako ko je pažljivo čitao dalje korake koje je ova partija najavila svestan je da sledi suspenzija Temeljnog ugovora, a takođe i izmena Zakona o slobodi veroispovesti, to jest povratak na verziju koja je izazvala proteste, kao što je najavljeno od strane poslanice SDP-a Vuksanović Stanković, a nakon toga trpanje na traktore popova što smo takođe čuli od visokih državnih funkcionera. Planovi snaga okupljenih oko DPS-a jasni su i nedvojbeni, a fascinatno je ćutanje MCP koja, svakako ne treba da se meša u politiku i političke procese, ali od juče je na sceni proces koji počinje suspenzijom TU a završava se konfiskacijom imovine SPC, šikaniranjem sveštenstva i obespravljivanjem vernog naroda! Čudno je da MCP ne uputi makar neku reč Bečićevim Demokratama koje se priključuju inicijativi za oboranje vlade nakon čega sledi suspenzija Temeljnog ugovora.
Iz nedavnog autorskog teksta Mila Đukanovića pročitali smo impresivne paralele o Srbima u Hrvatskoj i Srbima u Crnoj Gori, akciji „Oluja“ itd. Ukoliko sve bude išlo po rečenom planu možemo očekivati neku vrstu Oluje i za Srbe u Crnoj Gori. Kad smo već kod paralela, ako bi Milo Đukanović bio neka verzija Franje Tuđmana, a recimo Raško Konjević Šeksa ili Špegelja, postavlja se pitanje hoće li Aleksa Bečić biti ovdašnja verzija Stipe Mesića koji će moći da se pohvali recimo time da nema više nikakvih mostova između Srbije i Crne Gore i da su svi zadaci uspešno obavljeni.
Jedino će, saobrazno malenoj snazi, zlehuda sudbina, za pretpostaviti je, Marku Milačiću nameniti sudbinu nalik onoj koja je zadesila onog nevoljnika Miloševića koji je jedini Srbin koji učestvuje na proslavi „Oluje“ u Hrvatskoj.