Фасцинатно је јуче и данас слушати вапаје, лелеке и ламенте над међународним правним поретком, поводом уласка руских трупа у Донбас, од истих оних који су подржали НАТО окупацију дела српске територије, изградњу војне базе на територији јужне српске покрајине и драстично кршење територијалног интегритета Србије 1999. године. Да подсетимо, НАТО интервенција 1999, одиграла се противно међународном праву и без одлуке СБ УН. Тај геополитички чин, то јест преседан био је тренутак када је згажен међународни поредак и то у срцу Европе и после кога је формализован нови концепт који гласи – Јачи тлачи! По ком то принципу, критеријуму међународног права, по којим моралним начелима, по којој политичкој теорији је исправно, коректно и пожељно ампутирати део државе Србије а није исправно, коректно и пожељно ампутирати део Украјине? Како то нарушавање територијалног интегритета Србије доноси „мир и благостање“, а нарушавање територијалног интегритета Украјине „гура Свет у хаос и сукобе“?
Начело о неповредивости граница у Европи грубо је повређено 1999. године признавањем од стране одређеног броја земаља неуспешне, недовршене и у УН непризнате државе *Косово. Од тог чина све је могуће јер су принципи срушени. Зато би било добро да сви они који су признали *Косово и приљежно му честитају дан државности да сада као доследни људи који се у политици држе принципа и критеријума признају ДНР и ЛНР и убудуће им, сваког фебруара, честитају дан независности!
Србија која поштује територијални интегритет Украјине има пуно право да упорно инсисистира на сопственом територијалном интегритету. У томе ће јамачно остати непоколебљива и чврста што *Косову гарантује сигурно таворење у протекторату који нема столицу у УН, није члан Интерпола, Унеска, ЕУ и низа других важних међународних институција и организација.