Subvencije u zemljama u okruženju pet do šest puta veće nego u Srbiji Nezavisna asocijacija poljoprivrednika Srbije (NAP Srbije) ocenila je nakon sastanka Upravnog odbora tog udruženja, da je prethodna poljoprivredna godina (2017.), bila jedna od najtežih za poljoprivredne proizvođače, te da će, ukoliko Ministarstvo poljoprivrede ne odgovori na njihove potrebe i probleme, organoizovati proteste.
“Među članicama NAP Srbije i poljoprivrednicima prisutno je veliko nezadovoljstvo, koje smo spremni da iskažemo na protestima ukoliko Ministarstvo poljoprivrede u najkraćem roku ne odgovori na potrebe poljoprivrednika i time spreči dalju propast naših gazdinstava”, saopšila je NAP Srbija.
Upravni odbor je poručio da Ministrstvo poljoprivrede treba više pažnje da obrati na poljoprivredna gazdinstva kojima je osnovna delatnost poljoprivreda i da sa poljoprivrednicima ostvari partnerski odnos na terenu, kako bi stekli bolji uvid u poslovanje i probleme sa kojima se suočava poljoprivreda u Srbiji.
Medju zaključcima sa satanka NAP Srbija je navela da bi, zbog slobodnog protoka robe na tržištu i povećanja konkurentosti srpskog poljoprivrednika, Vlada Srbije i Ministarstvo trebalo da povećaju subvencije, odnosno direktna davanja po hektaru, navodeći da je poznata činjenica da su “subvencije u zemljama u okruženju pet do šest puta veće nego u Srbiji”.
“Ministar poljoprivrede javno je obećao da ćemo u proleće 2018. godine imati regresirani dizel za poljoprivredu, a sada nam to obećavaju za jesenju sezonu, bez jasno iznetog plana o obuhvatu i mehanizmu subvencionisanja”, upozorio je Upravni odbor.
To udruženje je ocenilo i da su državne institucije već iskompromitovale kako sebe, tako i proces evropskih integracija, zbog problema na samom početku subvencionisanja poljoprivrede u Srbiji uz pomoć IPARD fondova Evropske unije.
“Javni poziv i pravilnik za IPARD izašao je 25. decembra 2017, a vodič tek 19. januara 2018, što znači da su se u toku poziva menjala pravila konkursa. To skraćuje vreme trajanja konkursa, poljoprivrednike dovodi u zabludu i kompromituje kako državne organe, tako i proces evropskih integracija u očima građana Srbije, a posebno poljoprivrednih proizvođača”, piše u saopštenju.
Organizacija je dodala i da se državno poljoprivredno zemljište daje u zakup na period od jedne godine, usled čega dolazi do smanjenja agrotehničkih mera, gubi se plodored i nema predvidivosti u proizvodnji.
foto: pixabay
Upravni odbor je zatražio da se državno poljoprivredno zemljište od sada daje u zakup na period od najmanje tri godine, a da se učešće na licitacijama za njega u prvom krugu omogući samo poljoprivrednim gazdinstvima “čiji su nosioci obveznici PIO fonda poljoprivrede i imaju izmirene obaveze po osnovu javnih prihoda”.
U saopštenju se traži i ograničenje maksimuma površina koje poljoprivredna gazdinstva mogu da zakupe na 50 hektara, kako bi se dobio veći broj korisnika državnog poljoprivrednog zemljišta.
“Samim tim bi pružili perspektivu i ekonomski ojačali mala poljoprivredna gazdinstva i mlade koji žele da počnu da se bave poljoprivredom”, Dodaje Upravni odbor NAP Srbije.
Medju zaključcima sa satanka NAP Srbija je navela da bi, zbog slobodnog protoka robe na tržištu i povećanja konkurentosti srpskog poljoprivrednika, Vlada Srbije i Ministarstvo trebalo da povećaju subvencije, odnosno direktna davanja po hektaru, navodeći da je poznata činjenica da su “subvencije u zemljama u okruženju pet do šest puta veće nego u Srbiji”.
“Ministar poljoprivrede javno je obećao da ćemo u proleće 2018. godine imati regresirani dizel za poljoprivredu, a sada nam to obećavaju za jesenju sezonu, bez jasno iznetog plana o obuhvatu i mehanizmu subvencionisanja”, upozorio je Upravni odbor.
To udruženje je ocenilo i da su državne institucije već iskompromitovale kako sebe, tako i proces evropskih integracija, zbog problema na samom početku subvencionisanja poljoprivrede u Srbiji uz pomoć IPARD fondova Evropske unije.
“Javni poziv i pravilnik za IPARD izašao je 25. decembra 2017, a vodič tek 19. januara 2018, što znači da su se u toku poziva menjala pravila konkursa. To skraćuje vreme trajanja konkursa, poljoprivrednike dovodi u zabludu i kompromituje kako državne organe, tako i proces evropskih integracija u očima građana Srbije, a posebno poljoprivrednih proizvođača”, piše u saopštenju.
Organizacija je dodala i da se državno poljoprivredno zemljište daje u zakup na period od jedne godine, usled čega dolazi do smanjenja agrotehničkih mera, gubi se plodored i nema predvidivosti u proizvodnji.
