Izneveravanje izborne volje građana ili kako bi čuveni sociolog Đuro Šušnjić rekao – ribarenje ljudskim dušama i njihovom jasno iskazanom izbornom voljom, predstavlja jedno od najvećih ogrešenja o demokratiju i njene uzuse. U savremenoj političkoj praksi Crne Gore to izgleda tako što dobijete 24 poslanička mesta na izborima na kojima ste jasno, glasno i nedvosmisleno rekli da nećete praviti duple pasove sa bivšim režimom niti mu davati baj-pas, a onda usled nesolidno vođenih pregovora o formiranju vlade i odricanju od onih koji su bili ključni tas na vagi da vaš kandidat pobedi tridesetogodišnjeg neprikosnovenog vladara Crne Gore, zavapite za pomoći i podrškom Mehmeta Zenke koji je srastao sa DPS-om kao nokat i meso. Zvanično. A ispotiha, verovatno koketirate i sa SD-om gospodina Šehovića koji je takođe samo jedan varijetet, frakcija ili prikolica DPS-a. Građani koji su glasali za PES nisu ni na kraj pameti imali mogućnost da rukovodstvo PES-a može da pomisli a nekmoli da krene u realizaciju vlade sa pojedincima i partijama koje su na listi DPS-a i koje su odgovorne za sve ono što nije bilo dobro minulih decenija. Od pokušaja da se konfiskuje crkvena imovina, preko pretnji popovima da će biti spakovani na traktore pa sve do korupcije i kriminala koji su počeli da potresaju ne samo region već i Evropu i svet. Takođe, građani koji su glasali za PES pred očima imaju model opštinskih vlasti od Podgorice i niza drugih gradova gde PES nije u koaliciji sa DPS-om i njihovim ćerka firmama već upravo sa strankama pobednicama 30. avgusta. Nadalje, jasno je da su građani glasom za PES glasali za promene, pravdu i reforme, a to se nikad i nigde ne rešava sa snagama prošlosti jer to onda ne može biti promena već stagnacija i ostajanje na istom. Zar nije već dara gotovo prevršila meru činjenicom da su BS, HGI i još neki koje je Spajić prve pozvao u vladu, svim srcem i svom logistikom podržavali Đukanovića na predsedničkim izborima i da je do njih bilo nikad ne bi došlo do promena. Kao što su radili protiv Milatovića, radili bi i protiv Spajića. Iz svega rečenog jasno je da poslanice PES-a koje racionalno, logično i sa aspekta narodne volje sagledavaju političku stvarnost i ne žele da podrže kilavu vladu koja bi suštinski bila političko mrtvorođenče, predstavljaju zapravo stub, branu i čuvare narodne volje. Sticajem okolnosti, reč je o dve žene, Jevrosimi Pejović i Radinki Ćinćur. Treba dobro zapamtiti njihova imena i njihova lica koja su drugo ime za čast i hrabrost. Naročito kada se ima u vidu stepen pritisaka i podmetačina kojima su izložene. Na primer da rade u tuđem interesu, a prava istina je da rade u interesu sopstvenih birača i političkih stavova onih koji su glasali upravo za njihovu partiju. Vlasti i vlade su prolazne, ali velika dela ostaju. Kad moral u politici nestane i zamre na sceni su džungla i destrukcija. Otuda će se doslednost i čvrstina Pejović i Ćinćur pamtiti i pominjati. A Vladika Rade nije zalud rekao da „čast i bruka žive dovijeka“. O ovome treba da promisle i ostali poslanici PES-a i drugih demokratskih snaga. Ne da bi se priklonili ovom ili onom lideru, nekom centru moći… već da bi ispoštovali volju sopstvenih građana, birača i članova.
Related
