ПЕШТЕР ЛЕПОТОМ ОЧАРАО ПЛАНИНАРЕ

ПЕШТЕР ЛЕПОТОМ ОЧАРАО ПЛАНИНАРЕ

Планинари из Сирига, Темерина и Новог Сада удружени са екипама из Шапца и Босне, протекли викенд провели су на Пештеру, Сјеници и Новом Пазару. Да Србија има много чудесних места за које људи не знају, постало је јасно још током прве вечери када је група дочекана на печеној риби. To је пастрмка гајена у свежој води речице Вапа која извире на око 5–6 км од Сјенице у селу Градац.

Домаћин вечере био је угоститељ Вук Пантовић, песник, гуслар, беседничар и здравичар тако да је вече протекло у том духу. Његова ћерка је дипломирани сликар, стога је породични ресторан „Извор” украшен креативним мотивима, а гусле које г. Пантовић користи настају управо у њиховој радионици. Уз жубор речице, овде се може лепо одморити током летњих врућина а нарочито је погодно за породице са децом. Овде се може узети смештај па истраживати ова чудесна околина. Иначе, Вапа кривуда 18 км доњим Пештером и улива се у језеро Увац.

Следећег дана група се упутила на Пештерску висораван (српски Сибир), предвођена локалним зналцем Сабахудином Абдагићем. Од места Карајукића Бунари на преко 1100 м нв пешачило се до Пештерског језера и назад, све укупно око 6 км. Специјални резерват природе Пештерско поље под заштитом је државе тек од 2016. Сем за пешачење, означено је и као бициклистичка рута. Испресецано је сточарским парцелама а овде се напаса на хиљаде говеда и оваца. Једино је висинско влажно станиште на Балкану и као такво рај је за 170 врста птица, од којих се преко 90 врста налази на црвеној заштићеној листи. У Пештерском језеру обитава чак 9 врста пијавица и али и мноштво других врста. Околне ливаде се жуте од дивљег цвета „дан и ноћ”. Однедавно се у близини налази и хранилиште за лешинаре и грабљивице а чули смо податак да белоглави суп који традиционално живи у кањону Увца, осети храну и на 100 километара.

Заоравање пештерских поља је забрањено ради њиховог очувања, међутим, проблеми постоје због раније дозвољене експлоатације тресета као и због стварања дивљих депонија.

Након угодног пештерског поветарца, група је пожурила да стигне на трку коња у селу Рашковиће, на хиподрому отвореном у јесен 2019, што је била својеврсна атракција тога дана. Након трке коња уследила је шетња од локалитета Крња Јела ка узвишењу Тројан и извору Ђурђевица и нових 6 км уживања.

Извор је ограђен и направљено је необично излетиште усред поља. Легенда каже да је овде коњаник Ђорђе (или пак, Алија Ђерзелез) убио троглаву аждају и тако ослободио ћерку цара Тројана у коју је био заљубљен. У стени се виде места која су направила копита јунаковог коња. И сада се овде 2. августа људи окупљају, те на музику дају од 500 до 5000 евра да би се видело колико је богата породица девојке за удају. Младе се ките драгоценостима у вредности од 80–150 хиљада евра. У Новом Пазару у златарама постоје специјални дукати за кићење ћерке или будуће снахе.

Након повратка од извора Ђурђевица кроз стада оваца и јагањаца, група се упутила у кањон Увца ког називају и српски Колорадо на ручак код домаћина Пеђе. Ресторан „Ћуприја” је у месту Дружиниће, са погледом на предивни мост који је направљен након формирања хидроакумулације како би мештани прелазили на другу обалу, у школу и до општине. Сада је мост понајвише туристичка атракција.

У Сјеници није изостала куповина чувеног сјеничког сира, кајмака и паприке у павлаци и суџука, као ни дегустација мантија и баклава. Ове године Сјеница (чији назив буквално значи земља сена) слави 767 година постојања. Предвиђене су разне манифестације, сликарске колоније, трке беба, стронгмен такмичења, дани сјеничких пита итд.

Последњег дана боравка планинари су се упутили према Новом Пазару, те посетили остатке старог града Рас а потом и манастир Сопоћане. Манастир је под заштитом Унеска због јединствене лепоте фресака осликаних минералним и биљним пигментима. Испод манастира жубори (сопоће) река Рашка. Уз мало упорности, путем којим дошљаци ређе иду, пронађено је врело реке Рашке. Нешто ниже од пећине где настаје река налази се водозахват за снабдевање Пазара питком водом. На нашу жалост, и ову околину људи прљају пластичним флашама а очигледно не постоје удружења која би се посветила чишћењу овог прелепог окружења.

Након дегустирања ћевапа у граду, уследила је шетња Новим Пазаром са стручним туристичким водичем. Посетиоци су видели себиљ чесму (копију сарајевске), обнављање Куле мотриље у пазарском старом граду, стари хамам и успут видели како се „пече кафа”, тј. кува у џезви на отвореном жару. Посећена је Петрова црква изнад Новог Пазара захваљујући чијем је постојању Свети Сава доказао постојање вере на овим просторима и издејствовао аутокефалност Српске православне цркве у Никеји.

За овако јединствене доживљаје заслужни су водичи ове три удружене групе: Зора Пилић, Драган Иваштанин и Мирјана Михајловић, као и наш нови легендарни пријатељ Сабахудин.

Текст и фото: В. Раонић;