Једна од најтврдокорнијих и најопаснијих заблуда која прати српску политичку мисао јесте идеја да се српски народ може градити ширем контексту него што га је историја и духовност заиста створила. Та заблуда понавља се у разним облицима, од покушаја да се муслимани и католици „врате“ у српство, до увјерења да се национално јединство може надомјестити причом и убјеђивањем истина тачним аргументима, али које неко не жели да прихвати . Истина је много једноставнија, српски народ данас почива искључиво на православљу.
Историјски посматрано, многи који се данас називају Бошњацима и Хрватима некада јесу били дио ширег српског етничког или културног простора. Али та истина припада прошлости, а не садашњости. Бошњаци су се 1993. године званично прогласили посебном нацијом, и та одлука их у последњих 30 година јасно и недвосмислено поставља у засебан национални оквир. Оно што је некада било наше, више није , и то треба прихватити као историјску и политичку чињеницу.
Слично томе, Хрвати су свој раскид са српским корпусом завршили још 1945. године, а процеси и злочини које су направили прије и након тога само су цементирали потпуно раздвојене идентитетске путеве. Шта је некада било, знамо, али шта је данас то још боље знамо. И ту више нема простора за илузије.
Срби морају коначно да разумију једну ствар, ми можемо знати да су некада били Срби, али ако они данас желе да буду нешто друго, треба их пустити да буду то што јесу.
Управо у томе лежи пресудна улога Српске православне цркве. Њена мисија да чува духовно и културно јединство православних Срба, јер само они чине историјски и народни корпус.
И ту долазимо до онога што многи или не схватају, или неће да схвате, српски интегрализам је могућ само као православни интегрализам.
Нема интегралног српства без заједничке духовности, заједничког празновања, заједничког културног обрасца, цркве и заједничког историјског памћења. Све остало је механичко збрајање које не производи нацију, већ само статистичке податке.
Онај ко не дијели православно предање, не дијели ни српски идентитет. Нема ту мјеста за увијање, српски интегрализам није географија, није административни дигнитет, српски интегрализам је духовно и културно јединство православних Срба.
Зато је погрешно, чак и опасно, градити српску политику на идеји да ћемо „повратити“ оне који то не желе.
Суживот — да.
Поштовање — да
Али идентитет, само онај који је историја потврдила и духовност учврстила.
Православље је створило српски народ.
Само православље га може и одржати, а губљење православног идентитета и синкретистичког поимања српског бића, то исто биће може уништити.