У Недељу, 30. августа 2020. године, поводом поводом обележавања 130. годишњице од рођења Милунке Савић, српске јунакиње Балканских ратова и Првог светског рата, организује се планинарење за децу и одрасле почетнике на Фрушкој гори.Стаза:Беочин село – Етно поставка у селу – Врх Дреновац – Козарев поток – Манастирски парк – Манастир Беочин – Гроб светог Варнаве (Настића) – Гроб песника Јована Грчића Миленка – Беочин село (око 7 km)Кружна планинарска стаза је дужине око 7 km. Почиње и завршава се у Беочин Селу. Стаза углавном води кроз шуму.ОРГАНИЗАЦИОНЕ НАПОМЕНЕ:
Окупљање у порти Храма Преображења Господњег у Беочин Селу, између 10.50 и 11.00 часова.
Полазак је у 11.00 часова.
Представници организатора ће да присуствују Литургији у Храму.
Ако још неко жели да присуствује Литургији, почетак је у 09.00 часова.
Доћи сопственим превозом (аутом) или приградским аутобусом 78 за Беочин Село
ОСТАЛЕ НАПОМЕНЕ:
Понети у ранцу воду и храну
Опрема: теренска одећа и обућа
Свако учествује на сопствену одговорност
Деца (од 5 до 15 година) на планинарску акцију иду у пратњи родитеља
На планинарење можете позвати и ваше пријатеље
ПОВОД ЗА ПЛАНИНАРСКУ АКЦИЈУ:Планинарска акција се организује поводом обележавања 130. годишњице од рођења Милунке Савић, српске јунакиње Балканских ратова и Првог светског рата.Рођена је 1890. год. (или 1892. год.) у селу Копривница код Јошаничке Бање у Рашкој. Удала се 1922. године, за Вељка Глигоровића из Мостара. Преминула је 1973. год у Београду.Милунка Савић, удато Глигоревић, била је српска хероина Балканских ратова и Првог светског рата, наредник у Другом пуку српске војске „Књаз Михаило“, жена са највише одликовања у историји ратовања. Рањавана је у борбама девет пута.У оквиру планинарске акције биће одржан кратак историјски час на ову тему.НЕКА ОД МЕСТА КОЈА ЋЕМО ПОСЕТИТИ:Беочин Село: Тврди се да је врло старо насеље и да је постојало још у доба Римљана. Садашње село се први пут помиње почетком XVIII века. Беочин Село је поточно насеље дуж Козарског потока са једном главном улицом поред потока и неколико мањих, споредних. Све улице су уске, кривудаве.
Храм Преображења Господњег: Налази се у Беочин Селу. Подигнут је 1726. године, типичних одлика такозваног граничарског барока. Иконостас је резбарио Аксентије Марковић.
Етно поставка: То је мали сеоски музеј, који представља пример сеоског градитељства са краја деветнаестог века. Кућа је попуњена аутентичним предметима сеоског домаћинства из друге половине деветнаестог и прве половине двадесетог века.
Манасти Беочин: је посвећен Вазнесењу Христовом и налази се на северној страни Фрушке горе. Време његовог настанка није тачно утврђено, али се помиње у неким записима још из XVI века. Један је од најпосећенијих манастира на Фрушкој Гори.
Гроб Светог Варнаве Хвостаноског: Свети Варнава (Настић) био је викарни епископ хвостански. Страдање епископа хвостанског у времену комунизма описао је др Јован Јањић у књизи „Светлоносац у мраку”. Умро је 12. новембра 1964. године под сумњивим околностима у манастиру Беочину, где је и сахрањен.
Гроб српског песника Јована Грчића Миленка: Био је српски песник и доктор медицине рођен у Черевићу 1846. год. а умро 1875. год. Једна улица на Детелинари у Новом Саду носи његово име.
Манастирски парк: С јужне стране манастира се налази велики парк засађен пре 160 година. Из Париза је у Беочин дошла група баштована која је одржавала Версајски парк. У манастирском врту су изградили праву малу копију Версајског парка са прелепом фонтаном и базеном у средини.
Расадник националног парка „Фрушка гора“: Недалеко од манастира Беочин налази се расадник украсног дрвећа и шибља Националног парка Фрушка гора. Данас су у овом расаднику највише заступљене саднице храста које се припремају за пошумљавање и тек покоја врста украсног биља.
НЕКОЛИКО САВЕТА ЗА ПЛАНИНАРЕ ПОЧЕТНИКЕ:
Пре поласка на планинарску стазу прикладно се обуците. Најбоље слојевито, у зависности од временских прилика.
У случају најављене кише понети у ранцу суву пресвлаку и неку непромочиву јакну или пелерину (кишну кабаницу) за заштиту од могуће кише.
Обућа мора бити удобна и разгажена. Пожељно планинарске ципеле или дубоке ципеле са рецкавим ђоном или патике са тврђим ђоном.
На ногама нека су неке дубље чарапе.
Пажљиво слушати упуства вође акције.
На планинарској стази трудите се да вам је вођа туре увек у видном пољу.
Добро је у ранцу имати шибицу (или упаљач) и брицу.
Организатор:Планинарско – историјска секција удружења ратних добровољаца 1912-1918 њихових потомака и поштовалаца „Обилић 1912-1918“ – Нови Сад
