Пловидба Великим бачким каналом је прилика да се упознате са историјатом, значајем и лепотом овог јединственог еко система, делом смештеног у СРП Горње Подунавље. Постоје целодневни излети до Бачког Моноштора и Малог Стапара. Организује се и краћа тура са сомборског кеја кроз врбару, до тромеђе и преводнице. Уживали смо у једночасовној вожњи која пружа могућност за панорамско разгледање.Овај канал је део система Дунав Тиса Дунав и повезује Дунав код Бездана са Тисом код Бечеја. Кроз историју је мењао име, званично се зове Велики бачки канал и под тим именом уписан је пловне путеве Европе 1945. године. Један је од најстаријих канала у Европи, пуштен је у употребу давне 1802. године док је Војводина била под Аустроугарском и све до 1918. године носио је име по аустријском цару Фрањи Јосифу, народ га је звао Францов канал. Од 1918. године мења назив у Канал краља Петра првог, да би му 1945. године променили име у данашње.Сви познаваоци зову га Кишов канал по Јожефу Кишу, хабсбуршком војном инжењеру чешког порекла који је идејни творац, главни пројектант, руководилац радова на прокопавању, једном речју отац овог канала. Породица Киш потиче из Апатина, а Јожеф је рођен у Будиму. За време студирања борави у Енглеској и присуствује пуштању у употребу чувеног манчестерског Бриџвотер канала, који му је послужио као мустра за овај, чије прокопавање почиње 1785. године у близини села Сивац. Две године касније гради се мало насеље за смештај радника, инжењера и свих осталих који су били ангажовани на овом делу канала. Постоји и данас, зове се Мали Стапар а у сезони се може тамо пловити 14 км каналом од Сомбора.Прокопавање канала трајало је пуних 17 година и завршено је 1802. године. Терен је био изузетно тежак, мочваран и шумовит. У то време није постојала готово никаква механизација тако да је комплетан Велики бачки канал прокопан једино и искључиво ручно. У то време био је највећи грађевински подухват у Европи. По званичним подацима свакодневно је радило око 3 хиљаде људи. Укупна дужина канала је 112 км, просечна дубина му је 3 метра. Канал је постао стратешки важна саобраћајница монархије онога доба за довоз робе и сировина.Квалитет воде у овом делу канала је прве категорије. То потврђује неколико биљних и животињских врста које овде живе, а најтипичнија међу њима је бели локвањ којим је канал богат. Изузетно је редак и законом заштићен. У великом броју има и речних ракова, а познато је да они бирају само здраву воду за своје станиште. Најбројнија врста рибе је речни сом који се храни раковима а овде живе и друге врсте риба, змије, корњаче, речне видре.У пролазу видимо градско купалиште Штранд, који представља колевку југословенског и српског ватерполо и пливачког спорта. Ватерполо клуб Полет основан је овде, у то доба Штранд био дрвен а педесетих година прошлог века је бетониран. Током вожње пролазимо градску плажу а затим излазимо на сомборску тромеђу. Канал наставња према Малом Стапару, Сивцу, Кули и даље. Ми идемо према преводници, која је 1972. године пуштена у употребу и тада је овај део канала стављен у систем канала Дунав Тиса Дунав. Даље слушамо причу о старим окретницама за бродове, идемо крај познатих ресторана и рибљих чарди, легендарног старог купалишта ПИК, атељеа, викендица и старе централе за водоснабдевање града и наводњавање.Након сат времена вожње, стекли смо представу о настанку, значају и специфичностима овог грађевинског и еколошког феномена и постали богатији за једно лепо искуство. Сазнали смо да је ово јединствен канал у Европи по једној својој особитости. Иако је вештачка творевина, односно човек га је копао, представља затворен екосистем, што значи да има све карактеристике реке.Текст и фотографије: Ивана В.
Овај канал је део система Дунав Тиса Дунав и повезује Дунав код Бездана са Тисом код Бечеја. Кроз историју је мењао име, званично се зове Велики бачки канал и под тим именом уписан је пловне путеве Европе 1945. године. Један је од најстаријих канала у Европи, пуштен је у употребу давне 1802. године док је Војводина била под Аустроугарском и све до 1918. године носио је име по аустријском цару Фрањи Јосифу, народ га је звао Францов канал. Од 1918. године мења назив у Канал краља Петра првог, да би му 1945. године променили име у данашње.
Сви познаваоци зову га Кишов канал по Јожефу Кишу, хабсбуршком војном инжењеру чешког порекла који је идејни творац, главни пројектант, руководилац радова на прокопавању, једном речју отац овог канала. Породица Киш потиче из Апатина, а Јожеф је рођен у Будиму. За време студирања борави у Енглеској и присуствује пуштању у употребу чувеног манчестерског Бриџвотер канала, који му је послужио као мустра за овај, чије прокопавање почиње 1785. године у близини села Сивац. Две године касније гради се мало насеље за смештај радника, инжењера и свих осталих који су били ангажовани на овом делу канала. Постоји и данас, зове се Мали Стапар а у сезони се може тамо пловити 14 км каналом од Сомбора.
Прокопавање канала трајало је пуних 17 година и завршено је 1802. године. Терен је био изузетно тежак, мочваран и шумовит. У то време није постојала готово никаква механизација тако да је комплетан Велики бачки канал прокопан једино и искључиво ручно. У то време био је највећи грађевински подухват у Европи. По званичним подацима свакодневно је радило око 3 хиљаде људи. Укупна дужина канала је 112 км, просечна дубина му је 3 метра. Канал је постао стратешки важна саобраћајница монархије онога доба за довоз робе и сировина.
Квалитет воде у овом делу канала је прве категорије. То потврђује неколико биљних и животињских врста које овде живе, а најтипичнија међу њима је бели локвањ којим је канал богат. Изузетно је редак и законом заштићен. У великом броју има и речних ракова, а познато је да они бирају само здраву воду за своје станиште. Најбројнија врста рибе је речни сом који се храни раковима а овде живе и друге врсте риба, змије, корњаче, речне видре.
У пролазу видимо градско купалиште Штранд, који представља колевку југословенског и српског ватерполо и пливачког спорта. Ватерполо клуб Полет основан је овде, у то доба Штранд био дрвен а педесетих година прошлог века је бетониран. Током вожње пролазимо градску плажу а затим излазимо на сомборску тромеђу. Канал наставња према Малом Стапару, Сивцу, Кули и даље. Ми идемо према преводници, која је 1972. године пуштена у употребу и тада је овај део канала стављен у систем канала Дунав Тиса Дунав. Даље слушамо причу о старим окретницама за бродове, идемо крај познатих ресторана и рибљих чарди, легендарног старог купалишта ПИК, атељеа, викендица и старе централе за водоснабдевање града и наводњавање.
Након сат времена вожње, стекли смо представу о настанку, значају и специфичностима овог грађевинског и еколошког феномена и постали богатији за једно лепо искуство. Сазнали смо да је ово јединствен канал у Европи по једној својој особитости. Иако је вештачка творевина, односно човек га је копао, представља затворен екосистем, што значи да има све карактеристике реке.
Текст и фотографије: Ивана В.
You must be logged in to post a comment.