TRI MUSKETARA (po motivima istoimenog romana Aleksandra Dime)reditelj: Darijan Mihajlović; autor dramatizacije: Aleksandra Glovacki; scenograf: Vesna Popović; kostimograf: Milica Grbić Komazec; kompozitor: Ana Krstajić; scenski pokret, scenske borbe i mačevanje: Dragan Stojmenović;asistent za scenske borbe i mačevanje: Dejan Karlečik; koreograf: Mirko Knežević; dizajn tona: Miloš Romić; dizajn svetla: Ratko Jerković; scenski govor: Saša Latinović; koreptetitor: Aleksandra Lazin; produkcija: Pozorište mladih – Novi Sad, premijera 11.septembar 2021.igraju: Darko Radojević, Aleksa Ilić, Danilo Milovanović, Slobodan Ninković, Aleksandar Milković, Kristina Savkov, Slavica Vučetić, Saša Latinović, Miloš Macura, Marina Cinkocki, Jelica Gligorin, Dejan Šarković, Saša Stojković, Ivan Đurić, Anica Petrović, Sanja Tomić, Marija Todorović, Neda Danilović, Vera Hrćan Ostojić, Dragan Zorić, Srđan Kner, Strahinja Puškarević, Aleksandar Tobdžić, Aleksandar Sarapa, Miloš Radaković, Vukašin Marić, Nikola Mikulić i Aleksandra Lazinorkestar: Lazar Novkov, Dragana Kuzmanović, Marko Asurdžić, Jelena Martinović, Aleksandra LazinMožemo reći da je znameniti roman Tri musketara, Aleksandra Dime (otac 1802-1870), najpopularniji naslov od svih propisanih u lektiri jer sa avanturama mladog gaskonjskog plemića D’Artanjana i drugova su upoznati čak i oni koji ne čitaju lektiru. Planetarnoj popularnosti ovog feljtonističko/avanturističkog romana sigurno doprinosi i poplava filmskih i televizijskih ekranizacija, u drugoj polovini dvadestog veka, u kojima smo imali prilike da vidimo relevantna glumačka imena a režirali su ih veliki majstori akcionog žanra. Zato nas ne čudi da se uprava Pozorišta mladih odlučila da musketarski započne jubilarnu devedesetu sezonu, rukovođena promišljenom repertoarskom politikom da na scenu postavlja atraktivne naslove koji imaju i edukativno/lektirski karakter. Angažovanjem Darijana Mihajlovića da režira ovaj projekat se dalo naslutiti da ćemo prisustvovati raspevanoj i razigranoj predstavi baziranoj na poznatoj autorskoj dramatizaciji Alaksandre Glovacki koju smo imali priliku da vidimo u različitim tumačenjima na lutkarskim i dramskim scenama.Darijan Mihajlović je jedan od retkih pozorišnih reditelja srednje generacije koji iza sebe ima širok dijapazon interesovanja u svom rediteljskom opusu, režirao je i istorijske drame i alternativu, komedije i tragedije, mada se u poslednje vreme posvetio operi i mjuziklu. Iskusni pozorišni poslenik Mihajlović je okupio oko sebe proveren kreativni tim koji je značajno doprineo realizaciji ovog kompleksnog poduhvata sa kojim bi se pomučile i pozorišne kuće sa mnogo ozbiljnijom logistikom od novosadskog Pozorišta mladih. Lucidan potez je bio tajming procesa realizacije koji podrazumeva izuzetno složene zadatke, uz kritičan faktor neophodnog vremena, i zahteva specifična majstorstva koje se ne susreću često na ovim prostorima. Radovi na projektu su započeti krajem prethodne sezone, druga polovina maja, tako da je ostavljeno dovoljno prostora i vremena, tokom letnje pauze, za realizaciju brojnih, veoma dobrih ali zahtevnih, kostima čije idejno rešenje potpisuje Milica Grbić Komazec. Sigurni smo da je puno vremena potrošeno i za izradu naoko jednostavne ali veoma tačne, funkcionalne i povremeno raskošne scenografije za koju je „odgovorna“ Vesna Popović. Moramo skrenuti pažnju da je bitan činilac koji svaka musketarska priča mora da sadrži precizno utrenirano mačevanje i uigrane borbe uz razigran scenski pokret koje je znalački razradio Dragan Stojmenović uz asistenciju Dejana Karlečika.Ovakve vesele i optimističnu priče se publici čine veoma laganim međutim samo oni koji su se nagutali scenske prašine znaju koliko truda i znoja je potrebno da bi se postigla ta neophodna lakoća. Darijan Mihajlović je po svemu sudeći pronašao adekvatan ključ da razreši tu složenu zagonetku koja često ume da se pretvori farsu, čak je uspeo i da neophodne „prazne hodove“, prelazak iz jednog vremenskog perioda i prostora u drugi, začini sa nonšalantnim, brehtijanskim iskoracima sa komentarisanjem toka radnje i poluizmišljenim wikipedijskim komentarima u kojima prednjače glavni likovi, D’Artanjan (Darko Radojević) i njegov verni sluga Planše (Aleksandar Milković). Možda će se nekim mudrim glavama učiniti suvišnim aluzije na francusku revoluciju koja će se desiti skoro dva veka nakon vremena u kojem se radnja odigrava. Ipak ako se malo dublje razmisli i priseti vremena u kome je Dima (otac) pisao komad priča dobija potpuno opravdanje, recimo npr. u rezignaciji u kojoj mladi gaskonjac zatiče slavne musketare, posebno nam daje i odgovor na gorak ukus koji ostaje u grlu kada na kraju saznamo za nagradu kojom će musketare podariti kralj Luj XIII. Ni manje ni više nagrada je novi rat sa Englezima u kojem će musketari prolivati krv ili platiti glavom dok će „njihova veličanstva“, Rišelje i njima slični uživati u svim blagodetima. Naoko slučajna sličnost sa savremenim dešavanjima se može tumačiti poznatom floskulom „ko razume – shvatiće“ ili kako to kaže u programskoj knjižici Aleksandra Glovacki : „Razmišljam koliko li je jednom vitezu moralo biti zbunjujuće da se posle odrastanja na herojskim pripovestima i junačkim pesmama, u kojima hrabrost i vrlina po pravilu pobeđuju, susretne sa spletkama, sa manipulatorima i pokvarenjacima – uobičajenom dvorskom svitom svake vlasti.“Čitavu priču dodatno oplemenjuju komponovani songovi i muzička podloga Ane Krstjić kojom dominira kvartet harmonika koji aktivno učestvuje u predstavi s tim da moramo podvući izuzetan korepetitorski deo posla koji je realizovala Aleksandra Lazin i koja sa violončelom dodaje specifičan šarm gaskonjskog folklora uz primese baroka i rokokoa.Mladi i poletni ansambl Pozorišta mladih koji ima poprilična isustva u realizaciji muzičko/scenskih projekata, uz značajna pojačanja takođe mladih, spoljnjih saradnika je sa zadovoljstvom pristupio realizaciji ovog artistički raspevanog, razigranog komada što se tokom cele predstave da videti na njihovim licima. Staro je pravilo da kada se glumci na sceni osećaju dobro onda će i publici sa lakoćom preneti pozitivnu energiju. Posebno moramo pohvaliti već pomenute glavne nosioce radnje D’Artanjana (Darko Radojević), kojem je, posle Bukowskog u „Kosi“, ovo još jedan značajan korak u karijeri. Uz njega je verni sluga Planše (Aleksandara Milković), koji nas je neodoljivo potsetio na Držićevog Skupa u tumačenju maestralnog Mije Aleksića.„Naslov“ predstave kako ga je definsao reditelj, od svog ulaska do kraja (tri musketara)pouzadno deluju iz drugog plana (Atos – Aleksa Ilić, Portos – Danilo Milovanović, Aramis – Slobodan Ninković) ostavljajući slobodan prostor D’Artanjanu da se razmahne što ovaj znalački korist ali su uvek tu da dopune i poguraju glavnog junaka što je jako bitno, posebno za ovako kompleksne komade. Kristina Savkov nas je još jednom ozarila šarmantnim tumačenjem naivne sluškinje Konstance koja zdušno brani svoju karljicu i maksimalno pomaže musketarima. Dodatan kvalitet ukupnom dojmu ove raspevane i razigrane predstave daje suptilna igra Saše Latinovića u ulozi Kardinala Rišeljea, što je čini nam se prvi put da ga vidimo kao negativca a posebno naglašavamo njegove izezetne pevačke kvalitete koje je do sada retko imao priliku da pokaže na sceni. Prijatno iznenađenje je i mlada glumica Anica Petrović koja je svojom odličnom epizodom krčmarice dodatno obogatila pevački korpus u finalnom delu predstave. Naravno da je i ostatak anasmbla dao svoj pun doprinos u realizaciji ovog poučnog i prilično optimističnog komada a možemo pohvaliti simpatične epizode kraljevskog para (Marina Cinkocki i Miloš Macura) i veoma uspelu minijaturu Lorda Bakingema (Dejan Šarković). Iskreno se nadamo da će Tri musketara imati dug i uspešan život na scenama širom naše zemlje jer to svojim optimizmom i raspevanošću sigurno zaslužuje!
