Ако се утврди да су забрањени инсектициди коришћени на пољима следе ригорозне казне за пољопривредне произвођаче, најављују из Управе за заштиту биља.На иницијативу удружења пчелара и у сарадњи са Фитосанитарном инспекцијом у току је акција заштите пчела од тровања опасним материјама. Уколико се лабораторијском анализом утврди да је биље (претежно семе сунцокрета) било третирано опасним неоникотиноидима предвиђене су врло ригорозне казне од 700.000 до три милиона динара за фирме, а за физичка лица од 35.000 до 50.000 динара. Акција ће трајати током читаве пчеларско пашне сезона, најавили су из удружења пчелара. Неоникотиноиди, у средствима за заштиту биља, забрањени су у Европи, па и код нас за употребу на отвореном. Европска комисија је прошле године потпуно забранила употребу три озлоглашена неоникотиноида на отвореном простору (клотијанидин, инидаклоприд и тијаметоксам), инсектициде који према Европској агенцији за безбедност хране ЕФСА представљају ризик за пчеле. Они се, међутим, као и остали неоникотиноиди могу употребљавати у стакленицима. Проблем је што разни пољопривредни лобији и даље пружају јак отпор потпуној забрани ових инсектицида.Они на тржиште, осим легално, стижу кријумчарењем, углавном са Далеког истока и њихова употреба је оставила огромне последице на медоносну пчелу у Србији. Потпуно је уништено више од десет хиљада врста инсеката, а европског бумбара на нашим просторима готово више и да нема. Удружења упозоравају да се ови инсектициди набављају и преко друштвених мрежа и форума.Родољуб Живадиновић, председник Савеза пчеларских организација Србије каже да је највећи проблем са којим се Србија суочава годинама то што пољопривредници и даље третирају семе сунцокрета неоникотионоидима иако је забрањено да то чине на отвореном.–У Војводини у сваком селу имате по једну кућу која има своју „пољопривредну апотеку”. Зато имамо два проблема. Најпре да пољопривредници имају могућност да купе легално инсектициде и употребе га како није предвиђено, а други да те препарате купују на црно и употребљавају га онако како није дозвољено – наводи Живадиновић и додаје да овај проблем у Србији постоји од 2004.Иако су годинама упозоравали на овај проблем, забрана је стигла тек када је Европска унија донела такву одлуку.Упитан колика је штета, односно о којим размерама угинућа пчела говоримо, председник СПОС-а одговара да је то немогуће утврдити, јер пчелари који су имали штету то не пријављују.– Пчелари у Банату су имали највише проблема, али и то су подаци са форума. Ми смо апеловали на пчеларе да пријаве макар СПОС-у како бисмо имали прецизније податке – каже Живадиновић и додаје да квалитет меда није угрожен и да су то показале и анализе.Удружење „Сачувајмо пчеле” саопштило је да ће у сарадњи са Министарством пољопривреде и Фитосанитарном инспекцијом контролисати засаде, пре свега индустријског биља, уљане репице и сунцокрета, а затражили су и помоћ МУП-а.– Трговина опасним материјама, у овом случају пестицидима, је кривично дело, њихова купопродаја такође и из тих разлога потребна нам је потпуна сарадња са МУП-ом, као и промена закона у вези са самовољним третманом са непознатом дозом употребе ових средстава која могу озбиљно да угрозе и здравље људи – објаснили су у овом удружењу.Удружење ће током контрола имати задатак да инспекцији достави тачне локације са којих ће бити узети узорци и послати у лабораторију на анализу. Сви трошкови анализа узорака обезбеђени су из буџета Управе за заштиту биља. У удружењу верују, иако је територија велика, да неће бити препрека да се узму узорци са многих парцела и позивају у помоћ грађане, пчеларе и савесне пољопривреднике.Извор: Политика
