Аутор: др Александар Раковић, историчар
О предстојећем попису у Црној Гори не може се говорити само као о статистичком процесу. Наравно, када је реч о већини пописних питања – уистину се ради о научно-стручној статистици. Ипак, три односно четири питања на новембарском попису 2023. имају значај за достојанство личности сваког човека у Црној Гори, за демократизацију друштва и слободу мисли, речи и дела.
Ради се о питањима о националности, матерњем језику и вероисповести. Притом, питање о матерњем језику је на овом попису раздељено на два питања. У једној рубрици ће се грађани опредељивати за свој матерњи језик, а у другој за језик којим говоре код куће. Стога је, дакле, реч о три односно четири питања која су кључна за ослобађање Црне Горе од менталних стега које трају деценијама.
Наиме, од 1945. је становништво Црне Горе било изложено утуцавању од стране комунистичких власти да треба одбацити историјски српски национални идентитет и прихватити дотад регионални црногорски идентитет за нови национални идентитет. С тим у вези, у наредним деценијама је православно становништво развијало разноразне видове мимиркија, додатног регионалног изјашњавања, а велики број је прихватио црногорску националност да би ишао линијом мањег отпора.
Чак и данас, код мањег дела становништва које се декларише да је српске националности, видимо примере симетрија којима они – да би се неком допали или били шире прихватљиви на црногорској сцени – изједначавају власти у Београду с бившим Ђукановићевим режимом, говоре о томе да су Демократски фронт и Демократска партија социјалиста „две стране исте медаље“ и осуђују Србе који се, рецимо, из Србије и Републике Српске „мешају у унутрашње ствари Црне Горе“.
Окосница групице која је посејала ову јабуку раздора међу Србима је нашироко позната, срећом се саморазоткрила, чиме су аутономашка струјања успешно заустављена.
Срећом, највећи број Срба у Црној Гори нема никакву дилему да су Срби у Србији, Републици Српској, Црној Гори и другде – јединствен и недељив српски народ. Радују нас исти успеси, растужују исти неуспеси, где год да живимо и какве год границе да су нам наметнуте, а треба да их третирамо као административне линије.
Дакле, оправдана је заинтересованост читавог српства за попис у Црној Гори односно разумљива је пажња коју су Србија и Република Српска усмериле према том процесу. С тим у вези, одржавање слободног пописа у Црној Гори је национално питање српског народа, а не само научно-стручна статистика. Јер, до сада су пописи у Црној Гори – како под комунистима, тако и под влашћу Демократске партије социјалиста – приказивали лажну слику бројности српског народа у Црној Гори.
Тек након рушења Демократске партије социјалиста с власти 2020. стекли су се услови за одржавање слободног пописа у Црној Гори. Требало је да се попис одржи у јесен 2021. када се навршио десетогодишњи рок, али за то није било добронамерне политичке воље.
Заправо, спречавање пописа је била иста злонамерна политичка воља Здравка Кривокапића (и његовог окружења) која је одбијала да потпише Темељни уговор са Српском православном црквом, а „ноћним упадом“ у Српску патријаршију имала је намеру да изазове скандал и осујети избор митрополита црногорско-приморског како би се кривица за то свалила на државни и црквени Београд.
Након компетентног промишљања врх Српске православне цркве је, упркос том упаду, донео одлуку да се настави са избором нових епископа, укључујући и митрополита црногорско-приморског.
С падом владе Здравка Кривокапића отворене су перспективе за потписивање Темељног уговора са Српском православном црквом и одржавање слободног пописа. Стога су премијер Дритан Абазовић и српски патријарх Порфирије 3. августа 2022. у Подгорици потписали Темељни уговор између Српске православне цркве и Владе Црне Горе.
На предлог Абазовићеве владе, скупштинска већина у Црној Гори усвојила је Закон о попису 12. децембра 2022, да би Уредбом Владе Црне Горе било прописано да се попис одржи од 1. до 15. новембра 2023. Дакле, за одржавање слободног пописа је 2023. постојала политичка већина и у Влади Црне Горе и у Скупштини Црне Горе.
Но, Демократска партија социјалиста је након парламентарних избора у јуну 2023. из прикрајка вребала могућност да буде део нове владе Милојка Спајића или макар нове скупштинске већине која би подржала Спајићеву владу. Мислили су да ће тиме придобити полуге моћи за заустављање пописа.
Међутим, пошто им то није успело, у неким невладиним организацијама црногорске сепаратистичке оријентације, наводно су никле идеје да се слободни попис бојкотује, како би се спречило да утврђивање правог стања бројности народа, језика и вероисповести у Црној Гори. Стварни покретач бојкота била је Демократска партија социјалиста која је испланирала екстремистичку суберзију против Црне Горе и њених легалних органа.
Том субверзијом су покушали да маскирају своја вишедеценијска разорна деловања на штету српске државности Црне Горе и њене једине историјске нације – српске нације. Наиме, само у Демократској партији социјалиста знају колико су крали на изборима и како су прекрајали резултате пописа. Сво православно и муслиманско становништво служило је Демократској партији социјалиста као ресурс, као производ, као продукт ког треба жигосати бар-кодом црногорске нације и црногорског језика.
Нема сумње да су суштинска мета Ђукановићевог режима били православни Срби, јер су они подсећали Мила Ђукановића и конвертите на то да су и они некада били православни Срби. То је за Ђукановића и његово друштво било неподношљиво сећање ког је требало избрисати из меморије тиме што би читав српски народ Црне Горе био збрисан. Ове опаке намере заустављене су 2020. српском револуцијом у Црној Гори односно литијским покретом.
Притом, с поразом Ђукановићевог режима престали су разлози да се муслимани из клијентелистичких разлога изјашњавају као припадници црногорске нације и говорници црногорског језика. Стога је и то додатно довело Демократску партију социјалиста до паничног страха, јер ће и муслиманско становништво иступити из црногорског идентитетског конструкта.
Наиме, на слободном попису припадници српске нације требало би да чине између 36% и 40% становништва Црне Горе. Већ 38% сигурно би српску нацију довело до релативне већине. Притом, број говорника српског матерњег језика нарашће до 60% односно до апсолутне већине у Црној Гори.
Било би исправно и надаље охрабривати колебљиве да смело кажу да су то што и јесу – Срби православне вере којима је матерњи језик српски. Уосталом, треба само послушати поруке патријарха српског Порфирија које је изговорио у Подгорици. На том охрабривању посебно ради портал ИН4С.
С тим у вези, јасно је да ће се црногорска нација и надаље самодезинтегрисати јер за њу не постоји ниједна здрава основа у прошлости и садашњности Црне Горе. Број припадника црногорске нације биће драстично умањен слободним изјашњавањем како православног, тако и муслиманског становништва.
Због овога је Демократска партија социјалиста покренула екстремистичку кампању, с малобројним присталицама, како би приказала да је Црна Гора нестабилна, а њене власти неспособне да руководе земљом. То је, наравно, била само једна у низу Ђукановићевих подвала, која се и овог пута прожимала са антисрпским сегрегационизмом.
У општинама где су Демократска партија социјалиста и њени сателити имали власт било је и елемената насилне побуне. Нападани су чланови пописних комисија, а прећено је да ће екстремни припадници нације црногорских сепаратиста физичком силом спречити пописивање грађана. У виду увертире, присталице Мила Ђукановића су пред Скупштином Црне Горе цепале и спаљивале слике новоизабраног председника парламента Андрије Мандића и председника Србије Александра Вучића.
Како би се спречио попис, активирани су хрватски лобисти и хрватски медији, да би у региону, али и у Бриселу, одбранили позиције Демократске партије социјалиста. Стога су се, на овом питању, још једном стопиле антисрпска политика Загреба и црногорски екстремизам. Међутим, далеко је од тога да западни фактори имају око пописа у Црној Гори јединствено мишљење. Евростат је обавестио Монстат и јавност Црне Горе да је одржавање пописа суверена ствар сваке државе и није сугерисао да попис треба одложити или отказати.
Упркос томе, нови премијер Милојко Спајић се уплашио црногорског екстремизма, па је његова влада – истог дана када је конституисана – донела одлуку о одлагању пописа, чији је почетак померен за 30. новембар 2023. У том случају реч је о истом новембарском попису. Међутим, уколико Спајић пристане на даље одлагање пописа или на избацивање идентитетских питања о националности, језику и вероисповести – онда би његова влада претрпела пораз од шачице Ђукановићевих екстремиста.
Спајић би требало да разуме да је процес повратка Црне Горе српском идентитету у току и да је незаустављив. То би, уосталом, требало да верификује слободни попис у Црној Гори на ком се очекује да Срби буду релативна већина по националности и апсолутна већина по језику и вероисповести.
Фото: УНС
Related
