Полудневним излетом из Новог Сада, заинтересовани грађани су 11. јуна 2019. посетили Бели и Краљевски двор на Дедињу. Организатор посете је удружење Конгресни едукативни центар из Новог Сада кога заступа млади ентузијаста Дејан Шкобић. Удружење редовно организује предавања, обуке, презентације, промоције књига и хуманитарне акције, али и посете значајним институцијама као што је то било овај пут.Да је посета дворском комплексу била неопходна, говори чињеница коју смо чули од кустоскиње да чак ни многи Београђани не знају да се комплекс састоји од два здања: Краљевског двора и Белог двора, као и дворске цркве (капеле).Управо је здање Краљевског двора било званични двор Краљевине СХС. Краљевски двор је грађен од 1924. до 1929. као аутентично здање по узору на српске средњовековне манастире. Унутрашња декорација садржи фреске по узору на фреске Високих Дечана и Сопоћана из 14. и 13. века.Један од салона Краљевског двора је декорисан у стилу италијанске ренесансе, што опет имплицира на период када су се на нашим просторима градили средњовековни манастири. Салон је са касетираном раваницом и аутентичним намештајем. Ту су и занимљиви експонати попут небеског (хороскопског) глобуса чији је парњак у виду земаљског (картографског) глобуса, аутор (Вићенцо Коронели) поклонио Петру Великом за двор у Санкт Петербургу.Плави салон је декорисан у стилу француског барока и у њему су посетиоци могли да се фотографишу од стране ангажованог фотографа, с обзиром да фотографисање унутар објекта могуће само на овај начин. Сазнали смо у којој фотељи седи принцеза а у којој престолонаследник. Видели смо и кабинет краља Александра, чули о историјским, краљевским и кумовским везама са другим европским краљевским породицама. Видели смо и фотографију принца Стефана, који је први принц рођен у Србији након 90 година. Пре њега је то био принц Томислав.Посетили Златни салон и видели стубове и лустер од оникса за које смо чули занимљиву историју. Уследио је обилазак трпезарије са стакленим порталима који се спуштају у под и тако отвара простор ка предивној тераси.Подрумске просторије су служиле за слободно време краља Александра а украсили су их руске архитекте Николај Краснов и Виктор Лукомски по узору на просторије цара Ивана Грозног. Краснов и Лукомски су били међу 50 хиљада емиграната које је наш краљ лепо прихватио након револуције. Знамо да су многи Руси оставили великог трага на архитектуру Београда, цркве на Опленцу и других прелепих здања широм Србије (подсећања ради, амбуланта Булевар у Новом Саду је копија Малог сената из Санк Петербурга).Прелеп је и вински подрум који је украшен елементима из српске епске поезује (Женидба цара Душана), са ефектом спољног светла на прозорима тако да се избегне осећај да се налазите у подруму. Ту су и соба шапата са чесмом, биоскоп и др. Могло се чути и које су све познате личности преноћиле на двору или погледале филм у овом биоскопу, те у којој је фотељи седео Тито и због које је гошће променио уобичајену рутину.Дворска црква посвећена Св. Андреју Првозваном је копија задужбине мале цркве краља Милутина која се налази у комплексу манастира Студеница. Чули смо какве је реликвије чувала дворска црква и где су оне сада, како је била затворена након рата и како је отворена захваљујући етиопском цару Хајлу Селасији.Након обиласка сувенирнице, уследио је обилазак здања Белог двора са чињеницама из старије али и новије историје (периода Слободана Милошевића, његовог камина и сл.).Конгресни едукативни центар из Новог Сада следећи овакав обилазак припрема за октобар 2019. а више информација и овом и другим догађајима можете сазнати уколико пратите њихову Фб страницу. Пренели смо само малени део приче са ове посете.За Војвођанске,текст и фотографије: В. Раонић;
Да је посета дворском комплексу била неопходна, говори чињеница коју смо чули од кустоскиње да чак ни многи Београђани не знају да се комплекс састоји од два здања: Краљевског двора и Белог двора, као и дворске цркве (капеле).
Управо је здање Краљевског двора било званични двор Краљевине СХС. Краљевски двор је грађен од 1924. до 1929. као аутентично здање по узору на српске средњовековне манастире. Унутрашња декорација садржи фреске по узору на фреске Високих Дечана и Сопоћана из 14. и 13. века.
Један од салона Краљевског двора је декорисан у стилу италијанске ренесансе, што опет имплицира на период када су се на нашим просторима градили средњовековни манастири. Салон је са касетираном раваницом и аутентичним намештајем. Ту су и занимљиви експонати попут небеског (хороскопског) глобуса чији је парњак у виду земаљског (картографског) глобуса, аутор (Вићенцо Коронели) поклонио Петру Великом за двор у Санкт Петербургу.
Плави салон је декорисан у стилу француског барока и у њему су посетиоци могли да се фотографишу од стране ангажованог фотографа, с обзиром да фотографисање унутар објекта могуће само на овај начин. Сазнали смо у којој фотељи седи принцеза а у којој престолонаследник. Видели смо и кабинет краља Александра, чули о историјским, краљевским и кумовским везама са другим европским краљевским породицама. Видели смо и фотографију принца Стефана, који је први принц рођен у Србији након 90 година. Пре њега је то био принц Томислав.
Посетили Златни салон и видели стубове и лустер од оникса за које смо чули занимљиву историју. Уследио је обилазак трпезарије са стакленим порталима који се спуштају у под и тако отвара простор ка предивној тераси.
Подрумске просторије су служиле за слободно време краља Александра а украсили су их руске архитекте Николај Краснов и Виктор Лукомски по узору на просторије цара Ивана Грозног. Краснов и Лукомски су били међу 50 хиљада емиграната које је наш краљ лепо прихватио након револуције. Знамо да су многи Руси оставили великог трага на архитектуру Београда, цркве на Опленцу и других прелепих здања широм Србије (подсећања ради, амбуланта Булевар у Новом Саду је копија Малог сената из Санк Петербурга).
Прелеп је и вински подрум који је украшен елементима из српске епске поезује (Женидба цара Душана), са ефектом спољног светла на прозорима тако да се избегне осећај да се налазите у подруму. Ту су и соба шапата са чесмом, биоскоп и др. Могло се чути и које су све познате личности преноћиле на двору или погледале филм у овом биоскопу, те у којој је фотељи седео Тито и због које је гошће променио уобичајену рутину.
Дворска црква посвећена Св. Андреју Првозваном је копија задужбине мале цркве краља Милутина која се налази у комплексу манастира Студеница. Чули смо какве је реликвије чувала дворска црква и где су оне сада, како је била затворена након рата и како је отворена захваљујући етиопском цару Хајлу Селасији.
Након обиласка сувенирнице, уследио је обилазак здања Белог двора са чињеницама из старије али и новије историје (периода Слободана Милошевића, његовог камина и сл.).
Конгресни едукативни центар из Новог Сада следећи овакав обилазак припрема за октобар 2019. а више информација и овом и другим догађајима можете сазнати уколико пратите њихову Фб страницу. Пренели смо само малени део приче са ове посете.
За Војвођанске,
текст и фотографије: В. Раонић;
You must be logged in to post a comment.