Свега су четири манастира у Бачкој – Св. Стефана код Сомбора, Бођани, Ковиљ и нови манастир у Каћу. Манастир Бођани је на једно 75 км од Новог Сада и 15-так од Бача чијој општини и припада. Саграђен је 1478. у некадашњој храстовој шуми чија су дебла била и до 3 метра у пречнику. Као задужбинар помиње се далматински трговац Богдан који се послом враћао из Будима те овде сео да се одмори на извору воде. Није био доброг вида па се заветовао Богородици да ће саградити храм ако му након умивања помогне. Тако и бива, те тадашњи кнез Јакшић измоли градњу дрвеног манастира код угарског краља Матије Корвина. Манастир најпре насељава братство похаране Раванице, помињу се и монаси из Манасије. И сам бођански храм је рушен – ово је четврто манастирско здање које тренутно обнављају монаси дошли из Ковиља.
Градњом манастира Бођани који носи име по Богдану, настаје и истоимено насеље и то крај Вајске – једног од настаријих места у Војводини. Манастир је посвећен Ваведењу Пресвете Богородице а његова највећа светиња јесте икона чудотворне Богородице Бођанске. Она је једна од шест канонизованих чудотворних икона Богомајке код Срба. Остале су Тројеручица, Млекопитатељница, Савинска, Чајничка, Пећка и Војвођанима такође близу – Беочинска. Бођанска Богородица помаже против злих сила, болести и за добијање порода. О њој нема писаних трагова али се претпоставља да је дошла из Русије или ју је насликао неко близак руској сликарској школи у 16. или 17. веку. Њен трон датира из 1780.
Иако их тренутно није било јер су пренети у ризницу, испод иконе налазили су се и украсни откивци (вотиви) у облику ноге, руке, ока, уха који су заправо дарови услишених молитви верника за излечени део тела. Слично дарују верници у Грчкој, нарочито на Крфу. О чудима молитве пред иконом чудотворне Богородице Бођанске може се погледати Јутјуб емисија „Бођанска Исцелитељка” а многи верници зову манастир ако не знају тачно где се он налази, одн. нису били у прилици да га посете. На сајту Епархије бачке стоји да је вечерња служба радним даном од 17 сати а света Литургија недељом и празником у наставку јутрења које почиње у 7 сати.
Храм је осликао јеромонах Христофор Жефаровић који је сачинио и бакрорезе неких фрушкогорских манастира чији се некадашњи изглед може видети у Музеју Војводине и Галерији Матице српске. Ово је највећа његова осликана зидна целина на једном месту, са карактеристичним заокретом ка савременом стилу како је рекао академик Медаковић. Фрескопис се обнавља и конзервира под покровитељством Покрајинског завода за заштиту споменика културе тако да су и сада скеле присутне. Ове 2023, манастир у пуном сјају пуни 300 година од обнове 1722.
Манастир краси леп врт, одн. ботаничка башта са 150 биљака, кавези са украсним животињицама и хладовина, а на извору је и даље могуће умити очи. Сем мирисног тамјана, манастир је покренуо и производњу занатског пива под фирмом Три светлости. Ејл и лагер пива носе робне називе по својим ктиторима: „богдан” (лагер пиво), „деспина” (амбер), „михајло” (ипа), „зограф” (стоут), „звоник” (пшенично) и „мали принц” (суво хмељено). Оно што нам је било жао, пиво није могуће купити у манастирској радњи већ су нам запослени рекли да сарађују са маркетом „Весна” у Вајској на главном путу, рестораном „Петрус” у Новом Саду, такође смо нашли али не и проверили податак да их има у ланцу дистрибуције пића „Баста промет”, тако да овај део препуштамо љубитељима пива.
Текст и фото: В. Раонић;
You must be logged in to post a comment.