Ретко се под капом небеском могао гледати такав таленат, врцавост, дриблинг, ингениозност, шарм, луцидност и лепота какву нам је даривао фудбалском игром Небојша Вучићевић Ушке. Народ је волео ту харизму како на терену, тако и ван њега! Када је у првом полувремену финала Купа Југославије, 1989, срушио снажни Вележ дивним головима, цео стадион скандирао је: „Хвала ти Ушке!“. Данас када се завеса спушта на један живот виртуоза и уметника малог и великог фудбала, сви поштоваоци у себи такође кличу:“Хвала ти Ушке!“ Драган Стојковић Пикси, знао је да каже, када га новинари уочи дербија упитају – од кога прети највећа опасност – од Небојше Вучићевића! Грех на душу селектора иде што га никада нису позивали у репрезентацију мада и Дејо мисли и зна да није био мање добар играч од њега. Велика је штета што није остварио светску славу, а заслужио је. Шпиц какав се среће једном у стотинак година – Вокри – Ђуровски – Вучићевић, остао је без две оштрице. Желимо Милку добро здравље и дуг живот! Хвала ти Ушке за сву лепоту коју си дао!
Бојан Панаотовић социолог и новинар
Фото: Борба Информативни портал