Timski duh, kvalitet i verna publika u stvaranju bajke o/u teatru
U ponedeljak, 19. februara, na Akademiji umetnosti u Novom Sadu počeo je pozorišni festival Nedelja Promene. Treću godinu za redom Pozorište Promena obeležava svoje postojanje organizujući ovu manifestaciju.
Oni koji su kupili karte na vreme imaće priliku da uživaju u predstavama koje su studenti stvarali uz pomoć svojih profesora, u premijerama i gostujućim izvođenjima. Tim povodom pričali smo sa studentom Akademije i jednim od glumaca iz tima Promene, Dejanom Maksimovićem.
– Gotovo sve predstave su rasprodate već nakon dva dana po objavljivanju repertoara. Trenutno ima karata još samo za predstavu Eling i Kjel Bjarne, u režiji Davida Alića, pa bih preporučio ljudima da to pogledaju. Sve predstave koje će se igrati tokom ovih sedam dana su estetski, žanrovski i po epohama različite, tako da nije moguće odrediti neki jedinstven slogan festivala, ali s druge strane je to dobro jer svako može pronaći nešto po svom ukusu- kaže Maksimović.
“Ono što ovo pozorište čini drugačijim od drugih je posebna veza i interakcija sa publikom, timski duh i zajednički rad glumaca. Kako kaže naš sagovornik, celu ekipu raduje to što su uspeli da ljubav prema pozorištu i umetnosti pretoče u jednu posebnu energiju koju na kraju svi osete. Ta energija spaja čitav tim studenata koji stvaraju i predstavu, ali i sve ono što joj prethodi. Iza desetak ljudi koji su na sceni, stoji još dvadesetak njihovih kolega uz čiju su pomoć čitavog dana rešavali tehničke probleme, postavljali reflektore, razvlačili kablove, sa kojima će nakon predstave sve ponovo vratiti na svoje mesto i čekati naredno izvođenje. Zato, svaki aplauz i nagradu koji dolaze kao potvrda kvaliteta, svaki član Promene oseća kao svoju.
– Mislim da ljude privlači naša sloga i neposredan odnos prema gledaocima kroz koji oni osećaju da mi ništa ne radimo jer moramo, nego sa zadovoljstvom. Ljudi recimo večeras mogu gledati nekog u glavnoj ulozi, a već sledeći put će im isti taj glumac prodati kartu na ulazu ili ih uvesti u salu i upravo taj prijateljski odnos sa publikom je ono što nas izdvaja. Dakle, najviše se ponosimo organizacijom i kvalitetom repertoara iz čega logično sledi zadovoljna publika koja se zadržava i koja postaje sve brojnija.
U početku su ciljnu grupu Promene činili mladi i uglavnom studenti. Tome je možda doprineo i način oglašavanja, koji se isključivo vezivao za društvene mreže. Vremenom, pred pozornicu su počeli da sedaju ljudi najrazličitijih godina i zanimanja.
– Promena funkcioniše već tri godine bez prekida. U vreme kada je pozorište počelo sa ponovnim radom ja sam tek stigao na Akademiju i nisam još uvek mogao da razaznam ko su ljudi u publici. Mislio sam da su to uglavnom naši studenti i profesori, ali su to bili studenti svih mogućih fakulteta u Novom Sadu i mladi iz okolnih mesta. U poslednjih godinu dana sam shvatio da studenti više nisu naša primarna publika. Pojavljuju se novi ljudi, raznih generacija. U januaru na premijeri Malih bračnih zločina imali smo dva bračna para koji imaju oko šezdeset- sedamdeset godina. Tada sam odlučio da za Promenu mora da se čuje i među njima. Mislim da sam uspeo da razbijem tu ciljnu grupu i približim teatar svima, od sedam do sedamdeset i sedam godina- zaključuje naš sagovornik.
Sve predstave objedinjuje to što su nastale studentskim angažovanjem. Pozorište Promena u okviru Akademije je jedino ovakvog tipa u regionu. Naš sagovornik ima utisak da se danas smatra egzotičnim studiranje glume, i među onima koji žele da upišu Akademiju, ali i u društvu uopšte. Kako kaže, takve iluzije razbiju se čim postanete student glume.
– Već na prvoj godini se moj profesor Boris Isaković potrudio da shvatimo da to nije nikakva egzotika i da bez ogromne vatre u duši i ogromne ljubavi prema onome što teatar suštinski jeste nije moguće baviti se ovim poslom. Svaki kandidat ima različite želje i motive da upiše Akademiju. Ja mislim da je pored te pomenute ljubavi potrebna spremnost na mnogo odricanja i znoja. Ako mislite da možete to da prihvatite i da nađete način da u tome i uživate, onda izvolite, dođite- uz smeh završava Maksimović svoju poruku potencijalnim kolegama.
Akademsko pozorište Promena osnovano je u Novom Sadu 1978. godine od strane studenata režije i glume, a uz podršku tadašnjih profesora. Predstave su beležile velike uspehe na festivalima širom Jugoslavije, a pozorište je bilo aktivno do sredine osamdesetih godina zbog smene generacija studenata koji nisu imali inicijativu da nastave sa radom. Ponovo je oživelo 20. februara 2015. godine, s ciljem da studenti svih klasa i godina studija zajedno stvaraju i one predstave koje nisu predviđene nastavnim planom. Promena trenutno broji oko pedeset aktivnih članova, sadašnjih i svršenih studenata Akademije umetnosti. Većina predstava održava se u multimedijalnoj sali Akademije, a česta su i gostovanja u drugim gradovima.