POZORIŠNI PRAZNICI SU POČELI - VOJVOĐANSKE VESTI

Pozor! Pozorje! – piše Dragoljub Selaković Sinoć je, u čast rodonačelnika srpskog teatra Jovana Sterije Popovića, počelo 64. Sterijino pozorje, sigurno najznačajniji pozorišni događaj na ovim prostorima. Kao prolog ovim pozorišnim praznicima u donjem foajeu scene “Jovan Đorđević”, Srpskog narodnog pozorišta, u Novom Sadu, svečano je otvorena 16. trijenalna izložba pozorišnog plakata i grafičkog oblikovanja. Pre nešto više od mesec dana Žiri u sastavu: Atila Kapitanj, vanredni profesor Akademije umetnosti u Novom Sadu (odsek za grafičke komunikacije) predsednik, Barnislav Dobanovački, grafički dizajner – profesor u penziji i Slobodan Štetić, redovni profesor je pregledao 115 radova od 45 autora koji su pristigli na konkurs. U korpus koji sačinjava izložbu odabrano je 52 rada koje će publika moći da pogleda do završetak Pozorja. Žiri je doneo odluku da u kategoriji Štampani pozorišni plakat dodeli:

I nagradu – Aleksandru Mijailoviću, za plakat Ričard III
II nagradu – Jovanu Tarbuku, za plakat Elektra
III nagradu – Dejanu Petroviću, za plakat Grebanje i Dušanu Arseniću, za plakat Abro fest.

U kategoriji Idejni projekat plakata:

I nagradu – Stefanu Iliću, za plakat Romeo and Juliet
II nagradu – Nikoli Popoviću, za plakat Nebeski odred
III nagradu – Ivanu Mišiću, za plakat Ajnštajn i Kristini Polender, za plakat Krvave svadbe.

Žiri je dodelio i specijalne nagrade Nikoli Mijailoviću, za plakat Balkanski špijun i Sanji Menićanin, za plakat Utopljena duša. Izložbu je prigodnim obraćanjem otvorio i nagrađenima uručio nagrade i diplome direktor Sterijinog pozorja dr Miroslav Radonjić.

Nakon ove sjajne izložbe najboljih pozorišnih plakata iz prethodne trogodišnje produkcije srpskih pozorišta koji su “prvi susret i svojevrsni uvod u lavirint pozorišne imaginacije” kako je to napisao Slobodan Štetić u katalogu u prepunoj sali velike scene Srpskog narodnog pozrišta “Jovan Đorđević”, proslavljena glumica Svetlana Bojković, ovogodišnja dobitnica Sterijine nagrade za naročite zasluge na unapređenju pozorišne umetnosti i kulture, životno delo, je prigodnom besedom otvorila 64. Sterijino pozorje.

Beseda na otvaranju 64. Sterijinog pozorja, Svetlana Bojković, glumica Srbi su u Austriji i Ugarskoj, početkom 19.veka, kada se rodio Jovan Sterija Popović, bili narod u kojem je počeo da se širi evropski duh prosvetiteljstva. Taj duh je nezaustavljivo osvajao Srbe. Prosvetiteljstvo, čiji su nosioci bili Zaharije Orfelin, Dositej Obradović i Lukijan Mušicki, otvorilo je ljubav prema književnosti i širilo patriotizam. U srpskom narodu stvaraju se književna i pozorišna dela, rađa se pozorište. U istoriju ulaze Joakim Vujić i Jovan Sterija Popović sa svojim „Žalostnim i veselim pozorjem“. Srpski narod počinje da otkriva svoju naklonost prema pozorištu i svoje pozorišne talente. Gde smo danas, više od dva veka kasnije? Bijemo bitke da pozorište živi svoju kreativnost i nosi svoju kulturnu misiju. U toj misiji komedije, karaktera Jovana Sterije Popovića ostaju jedna od neiscrpnih inspiracija našeg pozorišnog života. Danas u svetu informatike i digitalizacije, u svetu u kojem se, nažalost,urušavaju moralne vrednosti i empatija, pozorište, ipak,opstaje kao neuništiva biljka zasejana pre više od dve hiljade godina. Šta održava magiju pozorišta? Održavaju je ljudska potreba za katarzom, kao i potreba za smehom. Tu potrebu imaju i pozorišni stvaraoci, s jedne, kao i publika s druge strane. Kada se uspostavi pravi doživljaj glumci se spajaju sa publikom i zajedno žive magiju pozorišnog čina. Iako su ti trenuci prolazni, trag oplemenjenosti ostaje. Zato danas, koliko čedno, toliko i aktuelno zvuči Sterijina misao „Teatar je lek za bolesti moralne“. Pozorišna predstava, njeno stvaranje i izvođenje liči na jednu malu državuu kojoj sve mora da funkcioniše da bi bila uspešna. Tako i biva, iako predstavu stvaraju ljudi različitih profesija: pisac, reditelj, glumci, scenograf, kostimograf, kompozitor, majstor svetla, šminker, inspicijent, sufler, rakviziter, dekorateri, gardoroberi. Ta mala država-predstava, stvara se od zajedničke vere, ljubavi, strasti i kreativnosti u postizanju zajedničkog cilja. Kada se u rezultatu uspe, svi učesnici imaju neopisiv osećaj radosti i slobode. Dostignuće slobode koje pozorišni stvaraoci postižu kroz svoje stvaralaštvo je, možda, najveći dar koji im je dat. Taj osećaj slobode je, verujem, pored katarze i smeha, još jedan motiv za opstajanje i dugovečnost pozorišta. Uz veliku zahvalnost jednoj od najznačajnijih institucija, Sterijinom pozorju, koje čuva pozorišnu tradiciju, s najlepšim željama učesnicima i organizatorima, uz srdačan pozdrav publici, s velikim poštovanjem u čast slave pozorišta proglašavam 64. Sterijino pozorje otvorenim.

Čast da prvi nastupe u ovogodišnjoj, zvaničnoj selekciji, koju je dr Svetislav Jovanov , selektor, naslovio: “Pobuna – ženski rod” je imao beogradski “Atelje 212” sa predstavom “Petrijin venac”, po romanu Dragoslava Mihailovića u režiji Bobana Skerlića.

Related