Da kompanije ne računaju na složnost

Pravo na odlučivanje nije garant

Da kompanije ne računaju na složnost i na borbenost građana, a još manje na njihovu spremnost da sudskim postupkom dokazuju svoja prava ili nepravdu koju su doživeli poznato je, a primera za to ima pregršt. Jedan od takvih jeste iz Novog Sada, sa Detelinare, gde je spremnost ljudi da utiču na problem i iskažu svoje pravo na odlučivanje poremetilo jedan naizgled već gotov proces.

Reč je o anteni na krovu, ali zapravo suština nije toliko u potencijalnom zračenju ove naprave, koliko u pravu na odlučivanje. Počinje tako što je kompanija mobilne telefonije ,,Telekom” još 2015. godine pokrenula postupak dobijanja potrebnih dozvola i ugovora za izgradnju bazne stanice mobline telefonije na krovu u ulici Stevana Divni Baba na Detelinari. Problem je taj što su stanari  tri od četiri ulaza ove zgrade za to saznali tek nakon dve godine, u februaru 2017.

Naime, Telekom je sklopio ugovor sa skupštinom stanara jednog od četiri ulaza zgrade, na čijem delu krova planiraju da postave svoju konstrukciju. Iako je krov zajednički deo zgrade, stanari ostala tri ulaza nisu bili pitani da se izjasne o tome da li pristaju na to da žive ispod antene. Sudski postupak koji vode stanari ova tri ulaza zgrade protiv ,,Telekoma” i skupštine stanara ulaza na čijem će krovu biti antena još je u toku. Na prvom ročištu 28. februara zaključeno je, prema rečima stanara, da sva četiri ulaza u ovom slučaju čine jednu zgradu, odnosno jednu celinu. Suđenje se nastavlja 7. juna.

Kako se mnogi procesi koji se tiču građana vode u tajnosti, tako je ovaj slučaj pripreman dovoljno dugo da je momentalna brza reakcija ljudi jedina mogućnost da se utiče na skoro završen proces. Dakle, 5. oktobra 2015. godine potpisan je ugovor između predsednice skupštine stanara iz ulaza broj 4., zgrade u ulici Stevan Divni Baba i ,,Telekoma” koji traje 15 godina, te je ova kompanija počela sa prikupljanjem dokumenata potrebnih za realiziju svoje namere da postavi baznu stanicu mobilne telefonije.  O ovom slučaju, stanari iz ostala tri ulaza nisu znali ništa do februara 2017. godine kada se pojavio poziv za javnu raspravu o Studiji procene  uticaja na životnu sredinu ovog projekta. Studija procene uticaja radi se za određene projekte za koje je potrebno utvrditi da li postoji štetan uticaj tog projekta na prirodu i zdravlje ljudi. Javna rasprava je važan element procesa usvajanjanja ovakvih procena, jer se zainteresovane strane pozivaju da izraze svoju saglasnost ili nesaglasnost i time utiču na usvajanje ovog dokumenta. Međutim, često se informisanje o terminu javne rasprave čini tako da oni kojima je važno da se uključe, zapravo ne budu obavešteni, jer se javna rasprava oglasi samo u mesnoj zajednici i u određenim novinama ili sličnim izvorima informisanja. Iako prema rečima stanara, Gradska uprava za zaštitu životne sredine tvrdi da je zakonski obavestila zainteresovane strane na vreme, oni su za rapsravu saznali nekoliko dana kasnije od roka. Stanari su odmah podneli zahtev za povraćaj u pređašnje stanje, kako bi im se omogućilo učešće u raspravi. Međutim, zahtev nije odobren od strane ove gradske uprave.

Tako su građani, iako zainteresovani za dešavanja na krovu zgrade u kojoj žive, još jednom ostali bez mogućnosti da se izjasne o ovom pitanju. Okupljanja u mesnoj zajednici jesu privukla i predstavnike iz Gradske uprave za zaštitiu životne sredine i kompanije ,,Telekoma”, međutim to nije doprinelo promeni stanja. Na okupljanju građana u mesnoj zajednici ,,Jugovićevo” u aprilu 2017. godine, okupilo se stotinjak ljudi koji su se izjasnili da seprotive postavljanju antene i ubrzo odlučili da će sprečiti njeno postavljanje.

Obraćali su se i Građevinskoj inspekciji, gradonačelniku, ombudsmanu, a poslata je i opomena pred tužbu samom ,,Telekomu”. ,,Telekom” je u odgovoru na opomenu pred tužbu objasnio da je svaki ulaz zasebno pravno lice te da može da sklapa pravne poslove samostalno. Krajnji dogovor stanara ipak je bio da se pokrene tužba protiv kompanije ,,Telekom” i Skupštne stanara ulaza broj 4. Ono što navode kao glavne argumente jeste činjenica da ovu zgradu čine četiri ulaza, a ne samo jedan, te da svi treba da budu upitani za saglasnost kada je u pitanju zajednički deo zgrade, kao što je krov. Druga važna stavka jeste validnost prikupljene saglasnosti za sam ulaz broj 4.

Jedna od stanarki ulaza pored broja 4,  opisuje da je proces potpisivanja saglasnosti stanara, kao i svega što je usledilo vrlo sumnjiv.

,,Mi smo prošli kroz ulaz 4., za jednog čoveka sigurno znamo da nije potpisao, neki jesu, ali su im rekli nešto drugo pri potpisivanju. Negde postoji više vlasnika jednog stana a potpisao se samo jedan. Kada je podneta tužba, pritisak je bio takav da je policija morala da izlazi na teren. Zvali su telefonom noću, presretali na ulici i tako dalje. “

Na pitanje Vojvođanskih vesti o tome da li su prikupili zakonski potrebnu saglasnost za postavljanje antene, iz ,,Telekoma” su odgovorili da su oni potpisali ugovor sa Skupštinom stanara zgrade u ulici Stevan Divni Baba 4.

,,U slučaju postavljanja radio bazne stanice na krov postojećeg objekta, ne postoji obaveza pribavljanja građevinske dozvole, odnosno ne pribavlja se Akt za izvođenje radova. Obaveza investitora, odnosno Telekoma Srbija, jeste da sprovede postupak procene uticaja na životnu sredinu, što je kompanija i preduzela. Povodom postavljanja ove bazne stanice je, u sklopu postupka davanja saglasnosti na studiju, održana javna rasprava na kojoj nije prisustvovao niko od zainteresovane javnosti.”

Iz ovog odgovora i dalje nije jasno da li postoji saglasnost stanara dotičnog ulaza u dovoljnom broju. Svakako, građani i u okolini zgrade nisu zadovoljni planom da se izgradi mobilna stanica bazne telefonije. I u periodu dok se znalo da će do sudskog postupka doći, a i posle kada je započet, radnici kompanije ,,Kodar Energomontaža” zadužene za izvođenje radova postavljanja antene, izlazili su na teren. Svaki put su uz protest i protivljenje stanara i dolazak policije, sprečeni u nameri da počnu sa radovima.

Iz ,,Telekoma” napominju da su 30. januara ove godine, izvođači radova izašli na teren jer je privremena mera podneta tužbom u novembru prethodne godine, odbijena Rešenjem Osnovnog suda. O tome zašto su odustali od postavljanja antene kada je došla policija, navode da nisu želeli probleme sa stanarima.

,, Izvođači su u tri navrata pokušali da postave baznu stanicu na lokaciji, ali su ih stanari okolnih ulaza sprečili da unesu materijal i uvedu radnike u objekat. Pripadnici policije koji su izašli na lice mesta nisu asistirali, jer izvođač radova nije želeo da se sukobljava sa licima koja su sprečavala izvođenje radova.”

U međuvremenu, dok traje sudski postupak između stanara i ,,Telekoma”, firma zadužena za izvođenje radova ,,Kodar Energomontaža”, tužila je šestoro stanara koji su se protivili postavljanju antene. Iz ,,Kodar Energomontaže” na pitanja Vojvođanskih vesti o tome kako su ih stanari sprečili da postave antenu, zašto su se odlučili da tuže stanare i kako je to povezano sa ,,Telekomom”, odgovorili su da nemaju komentar.

Građani se pored brige za zdravlje i prava na odlučivanje pitaju i da li je ovo samo način da se ostvari profit. Stanar iz Ulice Milenka Grčića, paralelne sa ulicom Stevan Divni Baba kaže da je ugovor koji je potpisan sa Telekomom takođe upitan.

,,Sporan je ugovor, jer Telekom plaća ulazu broj 4. određenu cenu, a onda svoju opremu može da izdaje dalje i drugim operaterima i da im naplati bez da im je potrebna saglasnost stanara, što govori o njihovoj nameri da zarade na svemu ovome. “

Međutim, iz ,,Telekoma” ipak tvrde da im to nije namera, te da lokacija i telekomunikacijska oprema na njoj nije predviđena za izdavanje drugim operaterima, ali da je ova lokacija bazne stanice važna, da bi korisnici na svojim uređajima mogli da iskuse prednosti brzog interneta.

,, U naselju Detelinara, zbog velikog broja stanovnika koji žive u većem broju stambenih zgrada, neophodno je postavljanje više baznih stanica koje bi obezbedile kvalitetan servis za korisnike.”

Stanarka iz zgrade preko puta ulice Stevan Divni Baba 4., na čiju bi terasu direktno bila uperena antena, objašnjava da postoje tvrdnje da zračenje šteti, ali i teorije koje podupiru suprotno, ali da je suština dublja od toga.

,,Niti je dokazano da zračenje šteti, niti da ne šteti, ali nećemo da se igramo. Poenta je da ne može jedna žena koja je potpisala ugovor da odlučuje o životima svih nas. A Telekom je velika kompanija i ako 50 ljudi i jedan policajac mogu da ih spreče, to postaje sumnjivo.”

Obuhvatajući sve rečeno, čini se da je pritisak nekih kompanija na građane da bi se ostvarili poslovni planovi veoma uticajan, gde se oni služe sredstvima od zvaničnih, zakonskih procedura do spornih i sumnjivih metoda. Zaključno, imaju jedan cilj – da ostvare svoju poslovnu zamisao, ne mareći za to da li građani pod direktnim uticajem njihovog delovanja, daju svoju saglasnost.

Za Vojvođanske vesti: Ena Entina Gucunski

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.