Предавање Александре Колаковић на тему „Французи о српским владарима и политичарима (први део)ˮ можете погледати (22.06.2022) на нашем Јутјуб каналу.
Представе о Србима и српским владарима код француских дипломата биле су значајне за формирање политике Француске према Балкану. Појачано интересовање за Балкан од формирања Француско-руског споразума (1891–1893) утицало је и на буђење интересовања за елиту која је предводила српски народ. Портрети српских владара, Милана и Александра Обреновића заузимају значајно место и у новинским чланцима и извештајима са Балкана. Највише података о политичким приликама у Србији и српским владарима, а посебно о свом ученику, краљу Александру Обреновићу, као и о тадашњој српској политичкој елити, оставио је Албер Мале у свом Дневнику.
Краљ Милан Обреновић, као и његова супруга краљица Наталија, упознали су француску културу на њеном изворишту. Краљ Милан Обреновић се школовао у једном од најпознатијих француских лицеја, где га је 1868. године и затекла вест о наследству српског престола. Касније је краљ Милан Обреновић започео плански процес школовања српског војничког кадра у Француској.
Албер Мале је од свих српских владара најбоље познавао свог ученика Александра Обреновића. Од Магруа је чуо да је Александар веома самољубив, „завезан као гиманзијалац“ и да има одређене говорне тешкоће. Патримонио, француски дипломата поверио је Малеу да Александар поседује осећање дужности према будућој улози српског краља и да верује да је предодређен за нешто посебно. „Мало срца, много промишљености и памети“, као и зрело размишљање о филозофским системима за једног шеснаестогодишњака, била су прва сазнања Малеа о свом ученику.
Иако је краљ Александар Обреновић настојао да у француску јавност пласира позитивну слику себе и краљице Драге, као и Србије, ипак није имао великог успеха. У циљу изградње афирмативне слике користио је и услуге новинара као и догађаје од којих је најзначајнија Светска изложба 1900. године у Паризу. Ипак, успостављање развијеније економске сарадње и промена слике Србије као развијене земље све ближе европским, споро се мењала.
