Пету годину заредом, Финска је званично најсрећнија земља света. Земља је са најбољим светским образовним системом. Светски је лидер у дигитализацији државне управе. Можда најскромнији и најједноставнији људи данашње Европе, Финци су одувек били склони иновацијама и експериментима али и крупним и наглим друштвеним променама, не ретко радећи у корист своје штете.
При томе, не мислимо само на донекле изнуђено савезништво са немачким нацистима током Другог светског рата, већ и на неке важне одлуке из друштвеног и привредног живота земље хиљаду језера.
Ако је тотална дигитализација државне управе, усрећила све финске грађане а драстичан пад производње дрвне индустрије, тек многе екологе, кога је усрећила одлука да се у перјаницу и понос финског развоја, компанију са највишом компанијском етиком, уведе амерички капитал једног америчког гиганта, да би Нокиа убрзо капитулирала пред супериорнијим производима другог америчког технолошког гиганта?
Може ли улазак Финске у НАТО, званично најсрећнију нацију света, учинити хипер срећном? Има ли у будућој финској историји, имало места за сагу о „срећнијој срећи“ , у ери у којој производња и извоз страха и стратешких уцена, постају најкурентнији производ наше цивилизације? Мислећи све време на нас, откривамо да ли ће се поновити историја погрешних финских одлука.
Време је за шездесет девету Зелену дебату, за нову сесију серијала „Досије“.