Циклус предавања „Зелена дебата“ овомесечном трибином о Корзици богатији је за причу о још једној атрактивној територији која се у минулим историјским процесима показала значајном за српски народ, будући да је око 5000 Срба своје уточиште на њој пронашло током Првог светског рата. Данило Копривица истиче да се тзв. „Корзиканско питање“ поставља од почетака новије европске историје и да становници острва знају како њихова историја није почела француским језиком, па верују да се њиме неће ни завршити. По површини приближна територији Бачке, Корзика је острво које се за своју независност бори од 1755. године, када је пружила отпор Ђеновској републици која ју је касније продала Французима. Годину дана након ове трговине независност је брутално угушена, а пред крај века у трајању од две године поново је заживела самостална корзиканска држава. Копривица наводи како се од 1975. може испратити озбиљна хронологија немира – експлозије, убиства и рањавања полицајаца и официра, отимања авиона, напади и паљење државних зграда и банака итд. – за које је одговорност углавном преузимао ФЛНЦ – Фронт за национално ослобођење Корзике: „Мноштво покрета и фракција, некад у савезништву а некад у борби – што међу собом, што са мафијом – заправо бришу јасну границу политичког и оружаног деловања“.
Поред традиционалних пасажа о природи, гастрономији, лепим женама и знаменитим грађанима, Данило Копривица нарочиту пажњу посвећује актуелном тренутку када је у питању статус Корзике. Наиме, Макрон је у председничкој кампањи питање Корзике најавио као један од приоритета, али недавно се показало шта је тиме мислио – ових дана је одлуком суда у Бастији а на предлог највишег представника централне власти на острву (префекта) укинута могућност употребе корзиканског језика током расправа у локалном парламенту. Истом одлуком је свако помињање „корзиканског народа“ проглашено неуставним. Копривица истиче како ћемо кроз причу о Корзици „схватити колико заправо имамо шта да научимо о много чему, па и о томе да су актуелне приче како су важни само људи али не и територије, заправо успаванка за ‘мале’ народе“.