Циклус предавања „Зелена дебата“ Данило Копривица наставља причом о Мађарској, а ако постоји питање зашто је ова држава изабрана да њени заноси и пркоси буду представљени баш сада, предавач одговара како је „април месец наших великих историјских преиспитивања, месец свих наших бомбардовања“ – у априлу 1941. Мађарска је извршила агресију на нашу земљу, а више од осам деценија касније, у овом тренутку, „притиснута је уценама и санкцијама које подсећају на атмосферу уочи последњег светског рата“. Велику причу о Мађарској Копривица почиње мостом, и то Сечењијевим, који осим што је један од најпознатијих симбола Будимпеште представља и повод за бројне приче о људима који су га створили, али и оне туробније – о самоубиствима – што је повод за помињање и злогласне меланхоличне, забрањене композиције „Gloomy Sunday“. Копривица представља Мађарску са бројних аспеката – кроз историјске напомене, пејзаже и знаменитости, конфесионалне и етничке графиконе, не пропуштајући да портретисањем значајних фигура боље ослика везу са Србијом. Један од фокуса ове трибине постављен је на Телеки Пала, некадашњег председника мађарске владе, који је у знак протеста због подршке његове земље инвазији нацистичке Немачке на Југославију извршио самоубиство.
Од добрих вина и специфичне кухиње, од Зазе Габор до Ержебет Батори, Копривица осликава особене производе, као и лик и дело најпознатијих Мађара, укључујући и Миклоша Хортија, који је одговоран за депортацију и смрт око 100 000 грађана, претежно из Бачке, а по ком се данас називају улице и тргови и објашњава специфичности везане за његову рехабилитацију данас. Истичући речи патријарха Порфирија како је Виктор Орбан „један од ретких политичара у сазвежђу европске политике који у својим говорима користи речи Бог, црква, духовност, душа Европе и залаже се за хришћанске вредности на којима је заправо и стварана цивилизација Европе“, Копривица подсећа да Мађарска јест признала тзв. независност *Косова али је реч о земљи „која нас тренутно безусловно подржава у спољнополитичкој оријентацији, делећи са нама колективно сећање о ратним страхотама“.