За разлику од претходних трибина из серијала Досије, када је било речи о томе како говоримо о одређеној земљи, а мислимо о нама, у оквиру актуелне епизоде о Македонији Данило Копривица истиче да разговор о овој држави директно укључује и нас. Он наводи како је ових дана јасно шта Македонци неће, али као да ни они сами, без обзира на то да ли се слажу са недавном одлуком Собрања или не, нису сигурни шта заправо хоће. Уз свест да могу опстати само уз нове, чврсте гаранције постојања путем нових међународних интеграција, а под притиском амбиција суседних народа, Македонци „откривају тешку историјску истину – свака интеграција подразумева жртвовање дела државног суверенитета, као и одрицање од дела националног идентитета“. Крећући се кроз живописне слике – од пејзажа и панорама најинтересантнијих македонских предела до статистика и деликатесних обележја македонске кухиње, Копривица објашњава због чега је важно упознати богату културу која се простире иза више од двеста километара дуге српске границе.
Илинденски устанак, стравични земљотрес из 1963. године, Охридски и Преспански споразум и улазак у НАТО, делови су посредством којих се, као и сагледавањем односа између Македонаца и њима суседних народа, ствара шира друштвено-политичка слика комплексне позиције ове земље. Традиционална поглавља трибине посвећена гастрономији, лепим женама и препорукама за читање, допринос су осветљавању културних димензија земље која се ових дана налази пред новом „историјском шансом“. Музички део трибине, осим интригантног питања ауторства познате песме „Зајди, зајди“, чине и тонови којима Копривица гледаоце уводи у завршницу приче о „тешкотом“ македонском искуству.