| Причамо о Формози, о Кинеском Тајпеју, о Тајвану, о Републици Кини. Причамо о земљи кратке историје и више имена. Причамо о земљи коју су ових дана светски медији упитно називали „далекоисточном Украјином“. Причамо о томе да између дешавања око Тајвана и око Украјине има јасних сличности, али и великих разлика. Тачно је да се све већи број Тајванаца све мање осећа припадницима кинеских народа и да теже да изграде нову, тајванску нацију. Тачно је да Тајванци мисле да су своју безбедност и сигурност заувек нашли у чврстом америчком загрљају. Тачно је да Кина без Хонгконга и без Тајвана није империја, као што то није ни Русија без Крима и без југоисточног дела Украјине. Причамо о кинеском стрпљењу и о америчкој „ризико дипломатији“ – дипломатији која је, без дилеме, у служби империјалних геостратешких, геополитичких и економских интереса. И када повлачи признање Тајвана 1979. и када то повлачење признања малим гестовима, па и актуелном посетом дефакто поништава, Америка завија сопствене империјалне интересе у пароле о одбрани демократије и одбрани слободе избора тајванских Кинеза, који то више не желе да буду. |